Globalna trka za poizvodnju vakcine se nastavlja. Kako će je zemlje bivše Jugoslavije nabavljati, kako obezbediti da vakcine ne završe u rukama najbogatijih, koji su mehanizmi na raspolaganju i manje razvijenim zemljama i koliko vakcine koštaju. Sagovornik podkasta Radio Karantin i portala Direktna reč je Tarik Jašarević, portparol Svetske zdravstvene organizacije.
Fajzer-Biontek vakcina se već daje u Velikoj Britaniji, SAD su je u međuvremenu odobrile, a očekuje se i da EU uskoro to učini. Rusija je prva zemlja na svetu koja je još u avgustu patentirala vakcinu Sputnjik V i za nju proizvođač kaže da je efikasna 92 posto. Međutim, deo stručne javnosti u Rusiji napominje da je urađen nedovoljan broj kliničkih ispitivanja te vakcine. Pojedini ruski mediji javljaju da je odziv za vakcinaciju prilično nizak jer ljudi, kako navode, nemaju dovoljno poverenja u ovu vakcinu. Kina je u međuvremenu započela međunarodnu distribuciju svoje Sinovak Biotek vakcine, iako ona za sada nije prošla treću fazu ispitivanja i nema preciznih podataka o tome koliko je ova vakcina uspešna. Kineski naučnici kažu da je njena prednost u tome što može da se čuva na standardnoj temperaturi frižidera i da je mnogo pogodnija za distribuciju zemljama u razvoju. Sinovak je doze već isporučila Indoneziji, a ugovorene su isporuke i za Brazil, Tursku i Čile. Slično je i sa Oksfordskom - Astra Zeneka vakcinom. Njena uspešnost je oko 70 posto, ali je daleko jeftinija i lakša za čuvanje i transport.
U Evropskoj agenciji za lekove očekuju da će do kraja decembra dati prvo ,“zeleno svetlo" za upotrebu vakcine protiv KOVID-19 na teritoriji EU, a da bi distribucija mogla početi već u januaru. Zvaničnici u Srbiji ranije su najavljivali da će vakcina protiv korona virusa stići do Nove godine, da će biti besplatna za sve i da će morati da zadovolji kriterijume Agencije za lekove. U međuvremenu Agencija za lekove u Srbiji dobila je dokumentaciju za Fajzer-Biontek vakcinu, koja se sada ispituje. Rečeno je i da je u Srbiju stiglo 20 doza vakcine "Sputnjik V" za laboratorijska ispitivanja. Međutim, nije potvrđeno da li je za "Sputnjik V" stigla i prateća dokumentacija koja se odnosi na klinička ispitivanja. Takođe ne znamo ni po kojoj ceni će Srbija nabavljati vakcinu.
Hrvatska i Slovenija će vakcinu nabavljati preko EU. Vlade Srbije, Crne Gore, BiH, Severne Makedonije i Kosova objavile su da će vakcine nabavljati preko programa Kovaks, a za sada je samo crnogorska vlada objavila da će cena doze koju će oni plaćati biti 8,84 evra, ali se ne zna za koju konkretnu vakcinu.
Šta je Kovaks
Kovaks je program ili mehanizam za ravnopravnu distribuciju vakcine kojim upravlja nekoliko medjunarodnih nevladinih organizacija na čelu sa Alijansom za vakcine Gavi i Svetskom zdravstvenom organizacijom. Za sada u tom programu učestvuje ukupno 186 zemalja, ali ne i Rusija i Sjedinjene Države. Kovaks funkcioniše zahvaljujući uplatama onih zemalja članica koje to sebi mogu da priušte, i donacijama. Na spisku donatora su Fondacija Bila i Melinde Gejts i kompanije Mastercard i TikTok. Najveći broj donatora ipak čine suverene države, na čelu sa Velikom Britanijom, koja je ovom projektu namenila preko 730 miliona dolara. Finansijski garant projekta je Evropska unija.
Od pomenutih 186 zemalja koje učestvuju u Kovaksu, oko polovine su one tzv. samofinansirajuće, dok drugu polovinu čine zemlje koje ne mogu samostalno da finansiraju nabavku i distribuciju vakcine. Od zemalja bivše Jugoslavije u toj drugi grupi samo je Kosovo, čija vlada je dodala da će i samostalno kupovati vakcine ako to bude bilo neophodno. Većinu zemalja u ovoj grupi inače čine one afričke i karipske. Tim zemljama Kovaks garantuje da će im do kraja 2021 obezbediti količine za vakcinaciju petinu stnovništva, što se smatra dovoljnim da zaštiti najugroženije grupe. Što se samofinansirajućih zemalja tiče, one će dobiti količine proporcionalne sumi koju su uložile u Kovaks. Za sada nije poznato koliko je učešće zemalja bivše Jugoslavije. Slovenija i Hrvatska učestvuju indirektno, preko Evropske unije.
Tarik Jašarević, portparol Svetske zdravstvene organizacije, kaže za Radio Karantin da je SZO osnovala mehanizam koji ima za cilj da zemlje rade zajedno na principu solidarnosti kako bi vakcine bile pristupačne svim prioritetnim grupama u svakoj zemlji na svetu.
„Ono što bi mi voleli videti je da zdravstveni radnici, radnici koji rade sa posebnim grupama kao što su starije osobe, da ljudi iznad određene starosne dobi, kao i ljudi koji imaju određene hronične bolesti – a mi smatramo da je to 20 posto stanovništva u svakoj zemlji – da ti ljudi dobiju vakcine u isto vreme, nezavisno od toga u kojoj državi žive. Do sada je ogromna većina država pristupila tom mehanizmu koji se zove Kovaks. Mi se nadamo da kako sada dobijamo rezultate kliničkih ispitivanja i kako zemlje budu odobravale upotrebu tih vakcina, mi ćemo sa naše strane dati ono što se zove „prekvalifikacija“ vakcinama za koje se utvrdi da su bezbedne i efikasne, da ćemo onda imati veći broj vakcina koje će biti dostupne svim zemljama i onda možemo svi zajedno kupovati te vakcine, pregovarati cene i razdeliti te vakcine između svih zemalja“, kaže Jašarević.
Prema studiji američkog univerziteta Djuk, već sada su polovinu proizvedenih količina za sebe obezbedile najbogatije zemlje čije stanovništvo čini tek mali deo svetske populacije.
Humanitarna organizacija Lekari bez granica kritikuje što Kovaks ne raspolaže dovoljnim sredstvima i zavisi od donacija. U ovoj organizaciji kažu da su bogate zemlje razgrabile sve vakcine do kojih su mogle da dođu. Recimo, Evropska unija je već obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – iako Unija ima tek oko 450 miliona stanovnika.
Peter Lize, poslanik u Evropskom parlamentu kaže da je svakako dostignuta dimenzija da Evropa može nešto i da prepusti drugima i da je važno što ugovori Brisela i proizvođača vakcina dopuštaju da EU „besplatno ili za male pare“ ustupi vakcine trećim zemljama. Međutim, iz organizacije za ljudska prava Medico International kritikuju ovakav stav i kažu da se tako cementira zavisnost zemalja u razvoju od EU. Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava kaže da pravo na zdravlje kod vakcina ima takvu težinu, da bi one mogle da se proglase globalnim javnim dobrom. U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podele licence za proizvodnju. Tako bi se vakcina mogla proizvoditi svuda. Iako tu ideju podržava SZO, industrijske zemlje, uključujući i Evropsku uniju, nisu za nju zainteresovane.
Svetska zdravstvena organizacija, kao savetodavno telo, ne može da utiče na odluke pojedinačnih vlada, ali može da da snažnu preporuku da se pandemija može zaustaviti samo globalnim delovanjem, smatra Jašarević.
„Zemlje su suverene u tome da donose odluke koje misle da su najbolje za njihovo stanovništvo i mi možemo razumeti da vlade zemalja vide kao prioritet vakcinaciju celokupnog svog stanovništva. Ono što mi pokušavamo da kažemo je da, ne samo da to nije fer i korektno, nego u isto vreme nije rentabilno za bilo koju zemlju. Pandemija se ne može zaustaviti zemlja po zemlja, već se mora zaustaviti globalno. A da bi se globalna ekonomija pokrenula, upravo to treba uraditi – da se pandemija zaustavi na globalnom nivou. Znači, troškovi i šteta koji nastaju zbog svih restriktivnih mera koje se uvode u raznim zemljama je ogromna. I ta šteta i ti troškovi će nestati jedino kada se na globalnom planu počne suzbijati pandemija. I zaista, niko neće biti siguran, dok stvarno nismo svi sigurni“, kaže Jašarević.
Cena svake doze vakcine kreće se od 3 do 39 američkih dolara, zavisno od vakcine. Prema podacima Forbsa, Fajzer-Biontek vakcina košta 19,5 dolara po dozi, odnosno 39 dolara po pacijentu. Modernina vakcina košta 25 dolara po dozi. Ekonomski stručnjaci smatraju da cena vakcine neće rasti, jer se u međuvremenu javljaju i drugi konkurenti sa svojim vakcinama. Johnson&Johnson, recimo, čija vakcina je u trećoj fazi ispitivanja, procenjuje da će cena jedne njihove doze biti oko 15 dolara, a Astra-Zenekina vakcina mogla bi biti najjeftinija sa samo 3 do 4 dolara po dozi. Ova kompanija naglasila je da će vakcinu prodavati isključivo po proizvodnoj ceni. Iz svih ostalih kompanija koje su proizvele ili rade na patentiranju vakcine za sada najavljuju da one ili neće imati profit na prodaji vakcine ili će on biti minimalan.
U međuvremenu, SZO je odigrala važnu ulogu u suzbijanju lažnih vesti o pandemiji, a trenutno se, kako kaže Tarik Jašarević, veliki deo njihovog posla sastoji u borbi protiv predrasuda i strahova u vezi sa vakcinom.
„Uporedo sa razvojem vakcina i povećanjem kapaciteta proizvodnje i pridobijanjem zemalja za ravnopravnu distribuciju, mi moramo raditi na tome da stanovništvo prihvati vakcinaciju. Mi smo, nažalost, poslednjih godina svedoci da se taj pokret protiv vakcina povećao i protiv običnih vakcina koje primamo, i mi smo pokušali da se borimo protiv toga na više načina. Prvo da utvrdimo zbog čega postoji taj neki strah, da li je nastao namerno tako što ga je neko proširio ili ljudi stvarno imaju neke sumnje koje mi možemo posle da otklonimo pravilnim informacijama. Ali mislim da je bitno da svi imamo nekakvu ulogu da pokušamo da objasnimo da vakcine svake godine spašavaju milione i milione ljudi, da prolaze kroz rigorozni proces provere njihove bezbednosti i sa Kovidom-19 smo videli da se donekle može ubrzati proces razvoja vakcina, ali ne na uštrb njihove bezbednosti. Tako da mislim da je potrebno da mi svi zajedno radimo, da ljudi treba da veruju njihovim nadležnim zdravstvenim organima. Mislim da je bitno gde ćemo se informisati. Ministarstvo zdravlja u svakoj zemlji bi trebalo da bude prvo mesto gde će ljudi potražiti informacije i da jednostavno shvatimo da imunizacija i vakcinacija nisu korisne samo za mene lično, već da ja time doprinosim bezbednosti svih ostalih“, navodi Jašarević.
U međuvremenu Američka uprava za hranu i lekove (FDA) objavila je dokument sa iscrpnim detaljima Fajzerove studije, kojim se koristila u odlučivanju da odobri ovu vakcinu. Tu između ostalog stoji da je vakcina testirana u različitim kategorijama. Od preko 43.000 testiranih osoba, 49% su žene, a 51% muškaraci. Rezultati pokazuju da je efikasnost vakcine konstantna i da ne zavisi od godina, pola, rase i komorbiditeta. Visoka efikasnost od 52% se postiže nakon prve doze, dva dana nakon druge doze efikasnost je 90%, a sedam dana nakon druge doze efikasnost je oko 94%. Manje od 5% onih koji su primili vakcinu prijavili su neželjene efekte kao što su povraćanje i temperatura. U grupi koja je primila vakcinu bilo je 2 smrtna slučaja, oba u podgrupi 55+ godina i nijedan od ta dva slučaja nije posledica vakcine. Više ljudi je preminulo u placebo grupi, njih četvoro, u istoj starosnoj dobi nego u grupi vakcinisanih, navodi se u izveštaju FDA.
Celu emisiju slušajte ovde
