Autor: Aleksandra Anja Mijović
/
Pauza. Ćutke završavaju ručak. Igor i Ivana ustaju, raspremaju sto. I Bane ustaje da im pomogne./
MIŠA:-I šta bi sa tom arheologijom?-
BOJANA:-Idi, Mišo, pa se oblači.-
MIŠA:-Šta ima da se oblačim... (ustaje)... Obučen sam.-
BOJANA:-Bolje da odma' krenemo. Ima da se okozimo dok stignemo do Ritopeka. Dok je bilo benzina do tamo se putovalo po sat vremena, a kamoli sad. Bane, jel' ti prijalo?-
BANE:-Jeste. Odlično je bilo.-
MIŠA:-E, majku mu, što prodadoh kola...-
IGOR:-Bolje da nisi. Auto bi mi sad dobro doš'o. Imam neke planove.-
MIŠA:-Kakve planove ti imaš?!-
IGOR:-Nije još za javnost.-
MIŠA:-Sve možeš da radiš, ali da švercuješ, to ni slučajno!-
IGOR:-Ili da švercujem ili da valjam devize.-
MIŠA:(drekne) -Hoćeš da završiš ko taj tamo...Srđan, kako li beše... Da, Marijin Srđan, u po-bela dana na sred ulice?! Pa, jesmo li zato okapavali sve ove godine, bre, dete?!-
IGOR:-Ili da budem plaćeni ubica.-
BOJANA:-Ćuti, Igore, ne uzrujavaj oca! Hoćeš da dobije treći infarkt!-
MIŠA:-Dobro, jel' ja švercujem?! Jel' ja ubijam?! Ne! Radim pošten posao i odlično mi ide...-
IGOR:-Plata par marona.-
/Miša zamahne, ali mu Igor izmakne. Miša se savlađuje./
MIŠA:-Dobro, a od čega ti živiš?-
IGOR:-Od babine ušteđevine.-
MIŠA:-E, sad ću stvarno da ga udarim!-
/Bojana ih obojicu prekorno pogleda glavom pokazujući na Baneta./
BOJANA:-Smirite se obojica! Hajdemo, Miloše, zakasnićemo na autobus.-
MIŠA:-Igore, razgovaraćemo mi još...-
/Bojana i Miša odlaze. Igor gleda za njima i odmahuje glavom./
IVANA:-Šta si mi ono pokazivao?-
IGOR:-Šta?-
IVANA:-Pa ne znam. Na nešto u džepu od jakne.-
IGOR:-Ijao! Valjda se nije polomilo.-
/Igor ustaje i vadi iz džepa votku./
IVANA:-Moje omiljeno piće... Stoličnaja?! Pa, to je lažnjak!-
/Igor odmahne glavom./
IVANA:-Jesmo li zajedno čitali da su onoliki poumirali pijući to?! To se pravi u kadama u Obrenovcu. Čist metil-alkohol.-
IGOR:-Jesam čitao. Ovo sam kupio od ortaka. Provereno je.-
/Igor sipa votku u čaše i malo nje prospe u pepeljaru./
IVANA:-Šta radiš to?!-
IGOR:-Za Srđana.-
BANE:-Ako prosipaš za mrtve, onda sipaš na pod.-
IGOR:-Što?-
BANE:-Kaže se ''za dušu'', zato što to upije ''majka zemlja'' u kojoj počivaju sve duše. Svi naši preci. I taj Srđan. Tako smo mi živi sa njima u stalnoj vezi. A naročito kad pijemo. Jel' znaš ono:''Pijan k'o majka zemlja''.-
IGOR:-Znam. Gledam to svaki dan.-
/Igor ga posluša./
IGOR:-Bojana će da me ubije zbog ovog prosipanja.-
BANE:-I šta, tog dečka ubiše iz čista mira?-
IVANA:-Pa, dobro, ne baš iz čistog mira. Šetao je taj kajle oko vrata... Srđan je bio sa onom ekipom sa Kapije Beograda. Ne znam da li se sećate, ono pre dva meseca. Praštalo je k'o na filmu. Uzi, kašikare, hekleri. Bilo je krvi do kolena. E, a Srđan se pokačio sa onim, kako se zove...-
IGOR:-Ćuti. Što manje znaš, duže živiš... Nego, 'ajde da bacimo jedne karte.-
BANE:-Ne mogu ja. Moram da idem.-
IGOR:-'Ajde, zete, samo jednu partiju lora.-
BANE:-Pa, dobro, može jedna.-
IGOR:-Ivo, ti piši...-
IVANA:-Što ja?!-
IGOR:-Dobro, ja ću, a ti idi, budi Peđu.-
IVANA:-Što?-
IGOR:-Pa, ne može lora u troje.-
IVANA:-Ja ću da pišem, a ti ga budi.-
IGOR:-Majke ti. A mene je prošli put šutnuo.-
IVANA:-Pa šta, sad mene da šutne!-
IGOR:-Dobro, ja ću ga probuditi, a ti sve da si napisala.-
/Ivana mu salutira. Igor izlazi. Ivana i Bane počinju da se ljube. Iza scene dreka. Ulaze Igor i Peđa. Peđa na sebi ima duks, donji deo trenerke sa rupom na kolenu i patike./
PEĐA:-U ovoj kući ne može da se spava. Zašto? Jer se Igoru igraju karte. Zovi nekog druga pa i... (ugleda votku na stolu)... Vidi, vidi, odakle nam vatrena voda? Ni manje, ni više, nego Stoličnaja. Što niste odmah rekli da igramo karte.-
/Peđa sipa sebi piće i seda za sto. Bane ga zainteresovano promatra. Ivana piše. Igor meša karte, deli./
IVANA:-Ivan se javljao.-
PEĐA:-Čuo sam.-
/Svi osim Peđe komentarišu svoje karte, raduju se, nerviraju se. Peđa krajnje nezainteresovano igra stalno dolivajući votku u čašu./
IGOR:-E, zete, gde baš borbeni komlet da pokupiš. To ti je plus osam. Ko je najgori?-
IVANA:-Ja sam najbolja.-
IGOR:-Pa, naravno kad ti pišeš... Nego, pitam ko je najgori?... Zet. Pa, dobro, bar ima sreće u ljubavi.-
IVANA:-Igore, prekini.-
IGOR:-Dobar ti ovaj zet. Nemoj da ga menjaš.-
IVANA:-Igore, tući ću te.-
IGOR:-E, moj Bane, da znaš kako ona bije...-
IVANA:-Pa, pored tri brata, dobro sam ostala žensko.-
IGOR:-Šta, bre, 'oćeš, ja te nikad nisam udario... Nego, familijo, nešto razmišljam... To sa benzinom uopšte nije loša ideja. Sava, Tinin, ušao je tek prošlog meseca u pos'o s nekim mađarima i evo, već ganja Pajero. Ima i vezu na carini, ali kaže da to košta.-
IVANA:-A odakle ti, majke ti, za početak?-
IGOR:-E, vidiš, u tome je problem.-
/Peđa prsne u smeh. Igor ga uvređeno pogleda./
BANE:-Evo, imam ja dvesta maraka...-
IGOR:-Neka, Bane, čuvaj za crne dane.-
PEĐA:-Pa, evo došlo...-
BANE:-Ne, Igore, zaista. Ja sam, takođe, planirao da započnem nešto.-
PEĐA:-Divno. Imamo dva japija u kući.-
IVANA:-Što si ti uvek tako antiprotivan?!-
PEĐA:(ustaje od stola) -Šta je, bre, bilo, bre?!-
IVANA:-Evo ga, već se napio.-
PEĐA:-Ti, mala, vreme bi ti bilo da začepiš!-
IGOR:(ustaje od stola) -Tako se ne razgovara za sestrom!-
/Igor i Peđa staju jedan nasuprot drugome i gurkaju se./
IVANA:-Sad će opet da se pobiju. To ti je postala tradicija u ovoj kući - da se neko bije sa Peđom. A taj kad se napije samo traži žrtvu da maltretira...-
/Peđa preko Igora lupi Ivanu po glavi./
PEĐA:-Ćuti, bre, malo! Ćuti!-
/Igor i Peđa počinju da se biju. Bane uskače da razdvaja. Peđa promašivši Igora lupi Baneta pesnicom. Bane pada na pod. Ivana mu pritrčava./
IVANA:-Idiote! Vidi šta si mu uradio!-
PEĐA:-Izvini, 'teo sam ovo ovde da opaučim.-
IGOR:-To bi ti bilo poslednje!-
/Opet počinju da se gurkaju./
IVANA:-Dosta više! Igore, pomozi mi da ga stavim na stolicu.-
/Igor joj pomaže, a i Peđa mu se pridruži. Ivana ga besno odgurne. Bane se drži za bradu./
IVANA: (Banetu) -Joj, jel' ti dobro?-
PEĐA:-Ja u ovoj kući više ne mogu!-
IGOR:-Idi i nemoj slučajno više da se vratiš!-
PEĐA:-I neću.-
/Peđa besno otvara orman, uzima jaknu. Uz tresak zalupi vrata od ormana i kreće da izađe./
IVANA:-Čekaj. Vrati mi dukser!-
PEĐA:-Molim?!-
IVANA:-To je moj duks. Vrati mi ga.-
PEĐA:-Evo ti tvoj dukser!-
/Peđa skida duks i baca ga na pod. Skače po njemu. Igor zagleda Banetovu bradu./
PEĐA:-Evo ti TVOJ dukser!-
IVANA:-Majmune, šta to radiš?!-
/Peđa podiže dukser i baca na Ivanu. Oblači jaknu i izlazi. Ivana žalosno gleda duks./
IVANA:-Pogledaj šta mi uradi od duksa!-
IGOR:-Ma, budala.-
IVANA:-Bane...-
BANE:-Sve je u redu...Dajte mi još malo te votke.-
/Ivana mu dosipa. Igor se ponovo zavali u stolicu./
IGOR:-Znate šta... Sad mi je nešto palo na pamet... Da prodamo video!
IVANA:-Ne dam video!-
IGOR:-Ma, kupim ti novi kad krene posao... Za video mogu da dobijem trista marona i tvojih dvesta, to je petsto...-
BANE:-Ja od tetke uzmem kola...-
IVANA:-Imaš vozačku! Pa, to je super!-
IGOR:-Petsto. To je sasvim dosta za početak.-
BANE:-Čorba je rizična. Bolje da uzimamo deterdžente i hranu.-
/Ivana odlazi sa scene i vraća se./
IVANA:-Evo i mojih sto dolara...-
IGOR:-Seko moja, najmilija!...(grli je)...Uskoro ćemo da se vozimo u Pajeru.-
IVANA:-E, sad, ne preteruj.-
IGOR:-E, a kako ćemo mi preko grane. Rekli su na TV-u da rezervisti ne mogu.-
IVANA:-Kad su rekli na TV-u, onda nemoj da brineš.-
BANE:-E, ja sad stvarno moram da krenem. Vidimo se, Igore.-
IGOR:-Ćao! E, izvini još jednom za...-
BANE:-Ma, 'ajde, nema veze.-
/Bane i Ivana se ljube. Igor okreće glavu na drugu stranu. Bane odlazi./
IVANA:-A?-
IGOR:-Dobar je, dobar, nema šta.-
IVANA:-Igi, ovog puta sam se baš zaljubila.-
IGOR:-A je li?-
IVANA:-Jadničak! Šta sve danas nije preživeo. Znaš kako su ga Miša i Bojana ubacili u mašinu. Imali su više inspiracije, nego obično.-
IGOR:-Šta, gore su ga zezali nego onog nesrećnika, bivšeg, kako se beše zove...-
IVANA:-Slavko... Gore.-
IGOR:-Auu! Ma, momak čvrst k'o stena... I ja sam ga malo...-
IVANA:-Čula sam.-
IGOR:-Ja otkačio Danijelu.-
IVANA:-Već.-
IGOR:-Glupa je k'o noga od stola.-
IVANA:-To sam ti ja odmah i rekla.-
IGOR:-Jesi... Je li, ima li ona, tvoja Milica dečka?-
IVANA:-Jel' ti to ozbiljno misliš sa deterdžentima?-
IGOR:-Ozbiljno.-
IVANA:-A šta ćemo sa faksom?-
IGOR:-Ne gradi se ništa. Nema crtanja. Za nas mlađe, sve su tezge davno presušile. Nego, ili da valjamo čorbu, ili da iskopavamo metropole i nalivamo majku zemlju lažnom votkom.-
IVANA:-Baneta da mi ostaviš na miru.-
IGOR:-I njega će čekati koske. Kad su mogle da leže pet 'iljada godina u zemlji, mogu još nekoliko... Ivo, sve sam smislio. Napraviću sutra u garaži tezgu. Iznećemo je na Bulevar. Ti ćeš da prodaješ...-
IVANA:-Ja?!-
IGOR:-Dobro, nečeš ti... Bane i ja donosimo robu...-
IVANA:-Ooo, već smo počeli sa stručnim izrazima!-
IGOR:-A kad krene posao, imaćemo profesionalnu prodavačicu...-
IVANA:-Opa, nećete amaterku?-
IGOR:-Pa ćemo da otvorimo radnju. Ima, bre, da živimo! Pazi kad ti Igi to kaže. Ja ću onda arhitekturom da se bavim iz čistog hobija!-
/Gasi se svetlo. Slajd gitara./
Nastaviće se...
