Autor: Aleksandra Anja Mijović
BOJANA:-Kuku, deco, šta vam se desilo?!-
IGOR:-Dajte alkohol, vodu, leda...-
/Bojana, Miša i Ivana se rastrčaše po sceni. Ivana iz kuhinje donosi krpe. Bojana donosi lavor sa vodom. Miša donosi vatu i iz regala vadi rakiju./
MIŠA:-Šta je bilo? Pričajte!-
IVANA:-Izgledate k'o da je preko vas preš'o brzi voz.-
IGOR:-Baš ti hvala, Ivo.-
MIŠA:-Sad ću ja da zovem inspektora Radovića. Gde mi je imenik?-
BOJANA:-Radović ti je odavno u penziji.-
IVANA: (Igoru) -Pričaj, bre!-
/Igor zauzima teatralnu pozu, a onda prsne u smeh i jaukne. Hvata se za okrvavljenu usnu. Ivana tapka Baneta krpom po glavi. Bojana gleda u Igora i vrti glavom. Miša nervozno šeta po sceni. Igor se zavali na stolicu i ponovo jaukne hvatajući se za leđa./
IGOR:-Dolazim ja na Bulevar i vidim: gomila sveta se skupila i gleda nešto jako zanimljivo...-
IVANA:-Igi, nemoj sad od Kulina Bana.-
IGOR:-Počnem da se laktam, al' ne vredi, ne mogu da se probijem. Onda spazim na asfaltu delove mog umetničkog dela...-
BOJANA:-Kakvog umetničkog dela?!-
IVANA: (nestrpljivo) -Tezge, mama. Ono što je majstorisao dve nedelje u garaži.-
IGOR:-I tu mi bude sumnjivo. Ipak, uspem da se probijem i imam šta da vidim: Pet dizelaša mlate ovog mog zeta...-
BOJANA:-Iju! Naopako!-
IGOR:-Šta ću, gde ću, uskočim da ga branim, te tako i ja dobih po pičci...-
MIŠA: (drekne) -Svaka druga reč mu je psovka! K'o da sam gajio kočijaša! To si ti naučio od tih tvojih švercera...-
/Niko ne obraća pažnju na Mišinu ''govoranciju''./
BOJANA:-I?-
IGOR:-Pokupiše nam robu i odoše.-
/Miša se teatralno savlađuje i seda./
MIŠA:-A zašto su vas napali?-
IGOR:-Izem ti ovaj naš narod. Bane i ja ležimo na ulici, niko da nam priđe,da nam pomogne da ustanemo. Jok! Oni se šetkaju, gledaju nas, krste se, ali neće da pomognu. Kad sam malo došao k sebi, uzmem Bakija na krkače i nekako dođosmo kući.-
BOJANA:-Čuješ šta te otac pita! Zašto su vas napali?-
BANE:-Tražili reket.-
BOJANA:-Molim, sine, kakav reket?!-
IVANA:-Mama, pa, gde ti živiš?!-
BOJANA:-Pa Ivo, ne znam ja te vaše ulične slengove.-
MIŠA:-Švercerski izrazi!
IVANA:-Nije to ulični sleng. To je danas najunosniji posao.-
/Miša ustaje i okreće telefon. Ivana i Igor mu se podsmehnu./
MIŠA:-Šta je sa ovim telefonom?! Kod svih inspektora zauzeto.-
IVANA:-Tata, sedi.-
MIŠA:-Kako da sedim?! Prebiše mi sina, a ja da sedim?!-
IGOR:-Tata, smiri se. Samo mi još fali murija.-
MIŠA:-Jesam li ti lepo rekao da se ne petljaš sa švercom!-
IVANA:-A od čega bismo, inače, živeli?-
MIŠA:-Ivana, zveknuću ti šljagu!-
IVANA:-I pričaj, Bane dalje.-
IGOR:-Da, pričaj. Ni ja nisam čuo detalje.-
/Bane namešta vilicu. Ivana i Bojana ga zabrinuto gledaju. Miša ponovo seda i okreće leđa publici./
BANE:-Prišli mi i zagledaju me. Šta ću, onda i ja počeo da gledam njih. Svi u kožnim jaknama, lanci oko vrata, utoke vire...-
BOJANA:-A šta je utoka?-
IVANA:-Pištolj.-
BOJANA:-Iju, naopako!-
BANE:-I jedan od njih mi priđe i kaže da je primetio kako nam posao dobro ide i da nam treba zaštita. Ja ga upitno pogledam, pravim se Toša, a on meni ša'ne na uvo:''Daj stotku!'' Tu mu ja kažem da nemam, a on meni:'' 'Ajd', ne seri!''. Izvin'te, čika Mišo na izrazu. Onda mi isprosipa sve moguće fazone: kako sam lep, kako mu je prosto žao da nagrdi moje lepo lice, kako me ni rođena majka neće prepoznati kad me on do'vati, kako ne treba da se kačim s njim, jer ima velika leđa... E, tu se ja iznerviram i kažem mu da ne dam! Tad oni njegovi izvadiše štangle, pa po tezgi i po meni.-
BOJANA:-Siroto dete.-
IVANA:-Bane, da vam nisu nešto polomili?-
BANE:-Ma jok. Već mi je bolje.-
IGOR:-Ivo, čim te Baki vidi, odmah ga ogreje sunce.-
IVANA:-Igore...-
IGOR:-Molim...-
BANE:-Ivo, srećan rođendan.-
BOJANA:-Uh, mi zaboravismo na rođendan...'Ajde da sečemo tortu. Mišo, donesi svećice. A ti, Ivo, zamisli jednu želju.-
IVANA:-Gde je Peđa?-
IGOR:-Tu, na ćošku, u ''Kapljici'', gde bi drugde bio... (peva)... Danas nam je divan dan...-
IVANA:-Nemoj, Igi, molim te...-
/Bojana i Bane se pridružuju Igoru. Miša sedi sa strane, još uvek uzbuđen. Igor pali svećice. Ivana duva i tek iz trećeg puta ih sve pogasi. Miša teško ustaje i vadi iz ormana šampanjac./
MIŠA:-Da nazdravimo!-
IGOR:-Opa, bato, šampanj!-
MIŠA:-Nije svaki dan tako bitan u životu jedne... Sad više nije devojčurak... U životu jedne devojke...-
/Miša vadi iz regala kristalne čaše i sipa šampanjac. Svi se kuckaju. Igor i Ivana ukrštaju ruke i piju./
IGOR:-Hoćemo govor!... (laktom podsmešljivo gurne Ivanu)-
MIŠA:-Dragi naši prijatelji... (naglo zastane)-
BOJANA: (uspaničeno) -Mišo, gde ti je nifelat?-
MIŠA:-Pusti!... Nikada neću zaboraviti ovaj dan pre osamn'est godina kada mi je javljeno iz bolnice da mi se rodila ova moja lepotica... Tatina mezimica...-
BOJANA:-Nemoj, Mišo više, molim te.-
/Miša odmahne rukom, pokrije lice i odlazi sa scene./
IGOR:-Evo, i ja nešto da kažem. Ovo dete, savršenstvo nad savršenstvima, lepa je na mamu, pametna na mene, krakata na komšiju Laleta...-
IVANA:-Ih,'de njega nađe!-
IGOR:-Primetio sam kako se Bojana i on gleduckaju...-
/Bojana savije novine i lupi Igora po glavi. Igor i Ivana se cerekaju./
BOJANA:-Sram te bilo!-
IGOR:-Dobro, šalim se... A sad ozbiljno. Dakle, krakata na Žiku mesara...-
/Bojana ga opet udari novinama./
IGOR:-Izvinjavam se. Nogata na Peru poštara...-
BOJANA:-Igore!-
IGOR:-Evo, neću više...Sve najlepše najkrakatijem članu familije Stojković u istoriji.-
/Igor grli Ivanu. Čuje se zvono. Miša ulazi i otvara vrata./
MIŠA:-Evo Peđe. Sad ću ja s njim nasamo.-
/Ulaze ona ista dvojica iz treće scene, ali u uniformama Vojne Policije. Svi ih zaprepašćeno gledaju./
PRVI:-Igor Stojković?-
/Igor polako ustaje sa stolice. Bulji u njih prepadnuto./
PRVI:-Imaš pravo da poneseš higijenski pribor i nešto ličnih stvari. 'Ajde, momak, spremi se.-
/Svi ih zabezeknuto gledaju.Igor polako odlazi sa scene./
PRVI:-Ovo je treći put da dolazimo. Vi ste mi, gospodine, rekli da je on u inostranstvu, ali imaju oni svoje izvore. Ne vredi da lažete. Mladiću... (Banetu)... ličnu kartu.-
/Bane ustaje i iz zadnjeg džepa vadi novčanik i pretura po njemu. Sve to radi izuzetno sporo. Ivana gleda uplašeno. Najzad Bane nalazi ličnu kartu i pruža prvom./
PRVI:-Branislav Popara. Branislave, jesi li ti bio u vojsci?-
BANE:-Jesam. 1989-te.-
PRVI:-Koji rod?-
BANE:-Pešadija.-
PRVI:-Odlično, možeš i ti sa nama.-
IVANA:-Ali on ne stanuje ovde!-
/Igor snuždeno dolazi sa torbom u rukama./
BOJANA:-Ali, pogledajte, oni su povređeni!-
PRVI:-Izlečićemo mi njih.-
MIŠA: (drekne) -Kakav je ovo način?!...Upadate ljudima u kuće, decu otimate! Na pogrešnog ste se nameračili! E, sad će Miša Stojković... Bojana, kamo onaj imenik? Sad ćete da ostanete bez posla!-
PRVI:-Pa i nije baš neki posao. Ne brinite, idu samo na vojnu vežbu.-
/Igor i Bane stoje jedan pored drugog. Ivana ih obojicu zagrli. Bojana plače./
IGOR:-Ne brini. Vratiću ti Bakija. Slušaj, seko, ostalo je još robe u garaži. Vidi, prodaj. Mišo! Tata!-
/Zatamnjenje. Slajd gitara svira tužnu melodiju./
Nastaviće se...
