Autor: Aleksandra Anja Mijović
SCENA ČETVRTA
/Pali se svetlo. Trpezarijski sto je svečano postavljen. Bojana iznosi tortu. Miša iz ormana vadi poklon. Bojana je obučena u večernju haljinu, nakinđurena raznim dranglulijama. Miša je, takođe, u svečanom odelu. Bojana ga hvata za ramena i okreće ga ka sebi. Namešta mu kravatu i košulju. Nekoliko sekundi se nemo gledaju u oči. Igor utrčava sa leve strane scene u boksericama./
IGOR:-Ćale, kevo! Ustala je. U kupatilu je.-
/Igor otrča. Bojana i Miša se uzvrpoljiše. Bojana, po ko zna koji put, namešta stoljnjak. Miša opipava nešto u unutrašnjem džepu od sakoa./
BOJANA:-Mišo, brzo stavi poklon na sto... U kupatilu je!-
MIŠA:-Šta je u kupatilu?... Hm, a-ha, da...-
BOJANA:-Šta ti je? Što si tako unezveren?... Joj, 'de sam stavila svećice...-
MIŠA:-Nemoj sad svećice, to kad dođe zet.-
BOJANA:-Nemoj da ga zoveš zet, znaš da to Ivu nervira.-
MIŠA:-Baš me briga, meni se momak sviđa.-
/Ulazi Ivana./
BOJANA I MIŠA:-Srećan rođendan!-
BOJANA:-Da si ustala na vreme, čula bi Ivana. Javljao se da ti čestita.-
IVANA:-Dobro, mama, nemoj opet o ustajanju.-
MIŠA:-Rekao nam Ivan da ti je poslao paket.-
BOJANA:-I pitao da li ti se dopala maturska haljina, što ti je poslao, a ja kako da mu kažem da nije ni stigla. Kazala sam mu da si divno izgledala na maturi, da ti je potrefio boju. I kaže da je Snežana dobro. Sad je već peti mesec. Kaže da sve ide po planu. Eh, što ti je Zapad...-
MIŠA:-Ivo, dobrodošla u svet odraslih!-
/Ivana samo uzdahne i obori nos./
MIŠA:-Šta ti je, sine?-
IVANA:-Sad sam videla u Igorovoj sobi...-
BOJANA:-Šta si videla?-
IVANA:-Poziv... Ko je od vas dvoje potpisao?-
/Ulazi Igor u pocepanom 501-u i u nekakvom flekavom duksu./
IGOR:-Pusti sad to. Seko, srećan rođendan!-
IVANA:-Neću ništa da puštam...-
/Igor je uzima za ruku i odvodi sa scene. Ulazi Peđa./
PEĐA:-Što li meni nisu poslali poziv... Da im se malo najebem majke.-
BOJANA:-Ti da ćutiš!-
PEĐA:-Ja u ovoj kući k'o da više i ne postojim.-
/Igor i Ivana se vraćaju. Ivana otvara poklon./
IVANA:-Video!!!-
MIŠA:-To ti je od brata i momka. Mi smo ti spremili nešto drugo.-
/Miša vadi iz sakoa koverat i pruža joj./
IVANA:-Ivanuški Duračok sve najbolje. Tata i mama. Ohoho! Ima i deviza...-
BOJANA:-Razmišljali smo šta da ti kupimo, pa rek'o bolje da ti damo pare, da ti kupiš, da sama izabereš...-
IVANA:-Hvala tata, hvala mama, hvala Igi... (ljubi ih)... Hvala Peđa!-
PEĐA:-Izvini, ja zaboravio... Idem ja...-
IVANA:-Kuda ćeš?-
PEĐA:-Ne mogu. Sve me ovo strašno smara.-
BOJANA:-Sram te bilo! Zar tako na sestrin osamn'esti rođendan?!-
/Bojana staje nasuprot Peđi. Peđa gleda u pod. Ivana sažaljivo gleda Peđu. Miša se pravi da ništa ne primećuje. Igor, iznerviran nastalom glupom situacijom, gura se između Bojane i Peđe i odlazi ka izlazu./
IGOR:-E, idem ja po Bakija. Od jutros je na Bulevaru. Idem da mu pomognem, da skupimo prnje, pa dolazimo obojica.-
/Igor odlazi. Peđa snuždeno stoji./
IVANA:(nežno) -Sedi, Peđa...-
PEĐA:-Ne mogu, ne mogu... Ne mogu više!-
IVANA:-Peđa, šta je to sa tobom?-
PEĐA:-Muka mi je da vas gledam!-
IVANA:-A misliš da meni nije muka da gledam tebe?!-
/Miša užurbano izlazi. Bojana je uplašena./
PEĐA:-Molim?!-
BOJANA:-E, nemojte da se svađate...-
IVANA:-Pogledaj se! Od ranog jutra si pijan. Zašto?... Živiš k'o ameba, samo se vučeš k'o neka crkotina...-
PEĐA:-Pa, tako mi se sviđa.-
IVANA:-E, pa, meni se ne sviđa. Ako hoćeš tako da živiš, onda idi. Idi da nas ne nerviraš...-
PEĐA:-Ko si, pa, TI, da me teraš iz moje kuće?!-
IVANA:-Kako ti nije žao mame i tate da te takvog gledaju. Nisu ti oni krivi što si ti nesposoban da uradiš nešto... Tebe,bre, ništa ne zanima. Ja to ne mogu da shvatim... Ne mogu da shvatim da postoji čovek koga ništa ne zanima. Gledala sam te sinoć. Litar vinjaka si ubio... Zavlačiš onu, jadnu Mariju. Ne razumem kako samo ona sve to izdržava. Šta će njoj ništarija kao što si ti...-
PEĐA:-E, mala, nemoj da me izazivaš...-
IVANA:-Što? Da nećeš možda da me udariš? Hoćeš da iskoristiš priliku dok Igi nije tu...-
PEĐA:-Vas dvoje ste se urotili protiv mene!-
IVANA:-Da, da, uvek smo ti mi krivi! A znaš zašto je to tako? Zato što si niko i ništa!... Obično g... Slabić!...-
PEĐA:-Ne izazivaj me!!!-
IVANA:-Evo, izazivam te! 'Ajde, učini nešto! 'Ajde, šta čekaš!-
BOJANA:(plače) -Jao, deco, nemojte tako...-
IVANA:-A kako ću?! Dodijalo mi je više da gledam ovakvog!-
PEĐA:-A ti onda nemoj da me gledaš.-
IVANA:-Ovi, tvoji roditelji i ne znaju šta si radio...-
/Miša proviri sa leve strane scene. Ivana ga pogleda, a on opet užurbano nestane./
IVANA:-Ništa im nisam pričala, a trebala sam. Oni se još uvek nadaju da će od tebe biti nešto...-
PEĐA:-Šta sam to radio?!-
IVANA:-Šta nisi! Jednom si stajao na simsu...-
/Bojana seda na stolicu i gorko zaplaka./
IVANA:-Jeste, stajao si. Videla sam te. Nisi smeo da skočiš. Plašiš se. Zato umireš polako. Samo ločeš i ločeš...-
BOJANA:-Ivana, prekini!-
IVANA:-Ja to neću da gledam... Brat si mi... Volim te...-
PEĐA:-Ti me mrziš! Vi me svi mrzite!-
IVANA:-Nije tačno, Peđa...-
/Ulazi Igor koji nosi Baneta. Ivana im pritrči, a i Bojana. Miša dotrčava i pomaže Igoru da stavi ranjavog Baneta na stolicu. Peđa ih nekoliko sekundi uvređeno posmatra, a zatim odlazi./
Nastaviće se...
