Autor: Aleksandra Anja Mijović
MIŠA:-Nema ali. Kad imamo šta da poslužimo, mi služimo.-
IVANA:-Naljutiću se ako ne ostaneš i ne probaš najbolju kuhinju na svetu.-
BOJANA:-E, nekad bilo...-
IGOR:-Šteta što kuhinja ne može da se jede.-
/Bojana lupne Igora po glavi./
BOJANA:-Sve izvrćeš!-
IVANA:-Umirem od gladi...Opet piletina?!-
BOJANA:-Malo sutra umireš od gladi... (uzima zalogaj) ... Šta fali piletini, jutros sam je ispekla... Razmaženi ste, eto šta je. Dobro je da ne jedemo suva 'leba ili proju.-
IGOR:-Ja baš volim proju.-
BOJANA:-Ne govori dok jedeš.-
MIŠA:-Što si se ti ućutao, Bane?-
BOJANA:-Vaspitano dete. Ne govori dok jede. Nego, sine, čime se ti baviš?-
BANE:-Studiram arheologiju.-
MIŠA:-A...može li od te arheologije danas da se preživi?-
BANE:-Ne znam... Ali ću možda sebi da odgovorim na neka pitanja.-
MIŠA:(nezainteresovano)-Kakva pitanja?-
BANE:-Neka... Zanima me, recimo, zašto su na ovim našim prostorima uvek ratovi. Ima i drugih područja na širem tlu Evrope, ali ovo naše je apsolutni rekorder po broju vojničkih nekropola...-
MIŠA:-Čega?-
/Peđa ulazi u pidžami./
PEĐA:-Još jedan grobar u familiji.-
IVANA:-Peđa, idi spavaj.-
PEĐA:-Što? Da vam možda ne smetam? Gde mi je knjiga?-
BOJANA:-Koja knjiga?-
IVANA:-Knjiga ti je u WC-u, gde si je sinoć ostavio.-
BOJANA:-Ivo, ne pričaj o klozetu dok jedemo.-
IVANA:-Ja sam rekla WC, a ti si rekla klozet.-
MIŠA:-Ivo, znaš da ti je majka gadljiva na sve, da povraća kad vidi pihtije...-
BOJANA:-Ćuti, Mišo... Dečko baš zanimljivo priča. I kažeš, nigde nema takvih metropola?-
/Igor se glasno zagrcne i počinje da kašlje. Ivana ga udara po leđima. Bojana ih zbunjeno pogleda./
BANE:-Velikih groblja. Čitav Balkan je zasejan nekropolama, na nekim lokalitetima i po nekoliko, jedno iznad drugog, što svedoči o kontinuiranom ratovanju...-
/Igor i Ivana gledaju u Bojanu, koja sve guta što Bane izgovori. Jedva izdržavaju da ne počnu da se smeju. Miša je totalno nezainteresovan za Banetovu priču./
BANE:-...Ma, da li vas ovo zanima uopšte? To je zbog onog vašeg pitanja: Da li se od arheologije može preživeti. Inače, ne bih želeo...-
BOJANA:-Samo ti nastavi.-
BANE:-Pa, ne znam šta vas zanima... Evo, ovaj naš grad, recimo. Mi bukvalno hodamo po grobljima. Na Karaburmi Kelti, na Studentskom trgu Rimljani, Sloveni, pa onda Bugari...-
/Čuje se zvono. Miša otvara vrata i uzima pismo. Pretura pismo po rukama. Začuđeno ga gleda i sa jedne i sa druge strane. Svi ga zainteresovano prate pogledom. Bane je malo razočaran što je prekinut./
MIŠA:-Opet za Peđu.-
IGOR:-Da mi je znati ko Peđi šalje telegrame... Tata, jesi li proverio pečat... (skoči)... Tata, da nisi upravo potpisao Peđi vojni poziv?
IVANA:-Igi, pa neće običan poštar da donosi pozive.-
IGOR:(seda) -Šta ga znaš, možda se prerušio.-
MIŠA:-Ovo mu je treći telegram ovog meseca.-
IGOR:-Da idem da mu odnesem, pa da rešim misteriju?-
IVANA:-Pusti ga, spava.-
/Nastavljaju da ručaju. Čuju se samo zvuci escajga. Posle nekoliko trenutaka Igor progovara./
IGOR:-E, ulazim ja danas u samoposlugu. Skroz je prazna.-
IVANA:-Odneli Amerikanci. Usfalilo im.-
IGOR:-Jedino što je bilo su tegle od pet kila kiselih krastavaca i deset kila meda.-
IVANA:-Bar znamo da nećemo umreti od gladi. Umakaćemo kisele krastavce u med...-
BOJANA:-Ćuti, Ivana, zgadićeš mi ručak!... Prekinuli ste Baneta. Pričaj nam još.-
/Miša se glasno nakašlje i prekorno pogleda Bojanu./
BANE:-Bojim se da vas davim... Ima u arheologiji i lepih stvari...Na primer, istorija ljubavi. Tu, blizu nas, u Vinči, nađen je prvi ljubavni zapis. Prvo ljubavno pismo u celoj praistoriji...-
IVANA:-Stvarno? -
/Zvoni telefon koji prekida Baneta. Miša ustaje i javlja se./
MIŠA:-'Alo!... Halo!... Ne čujem... Ko je?... Ivane, to si ti!-
/Bojana, Ivana i Igor skaču sa stolica i guraju se pored Miše./
IVANA:-Peđa! Peđa! Ivan se javio!
MIŠA:-Kako si, sine? Šta ima novo?... A?... Ne čujem... Ponovi... Bombardovanje?! Ma, kakvo bombardovanje! Lažu! Sve je u redu. Mi smo svi dobro. Evo, baš ručamo, onako gala, kao nekada...-
BOJANA:-Daj mi da ga čujem... (otima Miši slušalicu)...'Alo, Ivane, mama ovde. Kako je Snežana? Jel' raste stomačić?'Alo!'... Ne čujem ništa... Ivane, kad će majka da se obraduje?... Kažu da tamo odma' znaju jel' muško il' žensko... Ja ne pitam... Neka bude živo i zdravo!...'Alo, Ivane! Ma,šta je ovo? ...'Alo!... Prekide se veza!-
/Igor uzima slušalicu./
IGOR:-Stvarno se prekinula.-
IVANA:-I šta kaže?-
MIŠA:-Pita kako smo preživeli bombardovanje!-
BANE: (zavrti glavom) -Hm, bombardovanje.
IVANA:-Ma, jel' priča kako je on?-
MIŠA:-Ne znam, nešto mi je pričao. Ništa ga nisam čuo.-
IGOR:-Izem ti veze.-
BANE:-Meni je otac u Australiji.-
IVANA:-Stvarno?! Jesi bio kod njega?-
BANE:-Nikad ga nisam upoznao.-
Nastaviće se...
