Autor: Ceca Avakumović
Krenule lubenice i ispod slika lubenice na pijaci, videh na Tviteru. Leto je, iako je Korona u vazduhu, plućima, leto je iako je u Srbiji. Uspeo bostan ove godine, ide život, sve raste, buja i dozreva. Dozrelo srce u lubenice, a srce ko srce, najsladje kad nesmetano raste. Kao i svako srce. Poziva se narod iliti građani i građanke da obuku bele majice, dođu pred Skupštinu, sednu na odstajanju od metar ili dva i pokažu kako nisu ni rulja ni bagra, već ljudi koji su željni da se dogodi sloboda ili bilo šta, možda.
Sinoć je bačeno toliko suzavca da nije moglo da se diše od Brankovog mosta do Pupina. Suze dođu i prođu, ni suze nisu zauvek, umiješ se i nastaviš dalje.
Premijerno je izvedena konjica na ulice, konji nisu krivi, nije im lako dok ih jašu istrenirani zombiji, policajci džokeji. Besni psi nisu bili na povocu, nego su držali povoce na kojima su bili psi, lepi vučjaci a pas ko pas, sluša gospodara ma kakav on bio. Žao mi psa, a žao mi i ljudi.
Al' najžalije mi mene. Zato bela majica i #sedidole.
