Prošlog petka je u kafeu „Moment“ predstavljen jedan od najintrigantnijih romana prošlogodišnje književne produkcije, knjiga prvenac, beogradske spisateljice i dramaturga, Anje Mijović „Otpadnici – Slučaj prvi“ (Ammonite, Beograd, 2018).
„Otpadnici“ su nastali prvo kao scenario za krimi-triler seriju, koji nažalost nije realizovan. Autorka Anja Mijović je vrlo vešto je tekst „prebacila“ u format romana i popunila ogromnu prazninu na domaćoj književnoj sceni gde krimi-triler romana nema uopšte. Anju ne izdvaja samo osobeni žanr, koji ima svoja pravila, koje autorka sa jedne strane poštuje, ali i unosi i nešto ne tako uobičajeno za ovu poprilično okoštalu i veoma popularnu formu. Svet Anjinih junaka, otpadnika od društva i sistema je svet u kome se slabiji gaze bez milosti, to je lice našeg naličja, svet zla i izopačenosti, ali i vreme i mesto u kome se zlo može pobediti samo saosećanjem za žrtve nasilja, solidarnošću i razumevanjem. Naime, koristeći okvire žanr romana, Mijovićka ulazi u jedan svet većini malo poznat, ali koji je tu pored nas i sve njegove grozote se dešavaju ljudima koji nas okružuju.
NASILJE U STVARNOM I U SAJBER SVETU
Otpadnici počinju sa tri kratke priče u različitom vremenu i prostoru iz kojih kasnije mežemo shvatiti da nasilja onog surovog i sirovog u porodici, školi, svratištu, domovima za nezbrinutu decu, nije niko pošteđen i da će mnogima na ovaj ili onaj način odrediti život čak i „div junacima“ ove priče. U Anjinom romanu nema mnogo opisa, sve je svedeno na jasne i kratke dijaloge. Ritmičnost i dinamika priče su postignuti veštim sredstima, svaka situacija, dešavanje je obeleženo konkretnim vremenom u kom se dešava i tačnim mestom. Radnja dešavanja je tako približena onom realnom vremenu, a uzbuđenje vas ne napušta od prve do poslednje stranice. Sve se dešava u neka nepuna tri meseca, a događaje pratimo gotovo iz minuta u minut na brojnim beogradskim lokacijama, ali i širom Srbije. Knjiga je čitljiva, potpuno razumljiva i bez suvišnih egzibicija. To je svet nasilja i perverzije svake vrste: nasilje u porodici, vršnjačko nasilje, pedofilija, dečja pornografija. To je svet mraka koji se iz stvarnosti prenosi u sajber svet i širi internetom na razne načine. U ovom romanu su otpadnici svi, i žrtve, koje to postaju, zato što su ih odbacili, prodali, porodica, društvo, ali i nasilnici i dželati, koji otpadnici postaju zbog samog svog izbora zla i nastranosti kao životnog opredeljenja i onda kada nisu obični prestupnici, već ugledne ličnosti - političari, policajci i biznismeni. I na kraju u odbačene spadaju i naši „div junaci“ – policijski inspektori tek formiranog tzv. ,,sajber odeljenja“, Uroš i Andrej, koji su zbog svoje „šarene“ prošlosti određeni da se bave visokotehnološkim kriminalom koji je sve prisutniji kod nas i koji ugrožava bezbednost mnogih, a posebno dece i mladih na internetu.
BORBA DOBRA I ZLA
Kao i u svakom krimi-trileru, suočavamo se sa onima koji su zli i pokvareni i onima koji to njihovo zlo treba da zaustave. Anja Mijović to ne opisuje tipično za jedan žanr i zato se Otpadnici izdvajaju, pre svega po dobro izvajanim likovima, koje gotovo možete da opipate. To su ljudi od krvi i mesa, sa vrlinama i manama. Autorku krasi i izdvaja neka vrsta nežnosti, osećajnosti i razumevanja pre svega za glavne likove i nosioce priče - Uroša i Andreja, ali i ne samo za njih, već i za žrtve nasilja, koji su se u gadnim situacijama našli ne svojom voljom već i zbog nemoći društva da na pravi i odgovoran način rešava svoje brojne probleme. Uroš i Andrej nisu tipični policajci, daleko od toga. Zbog svoje netipičnosti – tvrdoglavosti, prgavosti, samovolje, istinoljubivosti i potrebe za pravdom su i dospeli u položaj nekakve profesionalne skrajnutosti, mada tokom vremena oni postaju neophodni i neizbežni za rešavanje situacija sa kojima malo ko želi da se uhvati u koštac. O njima se teško može govoriti u nekakvim klišeima, za njih dobro, odgovornost, solidarnost, žrtva, pravda, istina, nisu nekakve apstrakcije i uzvišeni ideali, oni se za to bore svakim atomom svoje snage i poslednjom kapi krvi, uz put praveći i greške i gluposti, kršeći pravila, ali ipak uspevajući da se obračunaju sa ljudima i pojavama, od kojih svi mi okrećemo glavu, skrivamo pogled. U njihovim životima je puno poraza, ali zato one male pobede i trijumfi nad zlom i nepravdom sjaje veličanstvenom svetlošću koja makar na trenutak obasja svet mraka i uništene i poražene ljudskosti.
POSTATI HRABAR
Anja Mijović se na svoj osobeni način bori za dobro, tako što ozbiljne društvene teme poput nasilja u porodici, ugrožene bezbednosti dece na internetu i društvenim mrežama, dečje pornografije, pedofilije, progovara otvoreno, sa razumom, saosećanjem i tako da ne plaši, ne zgražava nikog, ne bira namerno morbidne i skaredne scene, već želi da probudi empatiju, ali i pokrene ljude na akciju, ne samo da se dive hrabrosti drugih, nego i da sami postanu hrabri i da se bore za jedno pravednije i bolje društvo sa manje nasilja. Autorka je uspela da u svemu tome i ne bude pretenciozna, da ne precenjuje značaj koji ima književnost u savremenom društvu, ali i da pokaže veliku ljubav koju nosi za obične – neobične ljude koji su postali otpadnici u društvu najčešće ne svojom krivicom. Svojim čitaocima Anja nudi i zabavu i utehu, ono što na kraju krajeva umetnost i književnost može da ponudi, ali i tračak nade da će se kod drugih vremenom probuditi potreba za pravdom i saosećanjem i da ćemo konačno početi da primećujemo nesreću i probleme drugih i ne videti samo sebe kao najnesrećnije i najusamljenije ljude na svetu. Mnogi su u ovom našem društvu bili ili su još uvek žrtve različitih oblika nasilja. Na nama je da baš zbog toga ne žmurimo pred nasiljem i da ne mislimo da sve loše što se događa negde daleko, već je zlo tu pored nas u našoj neposrednoj blizini i tiče se svih nas.
Preporuka za čitanje, od srca. I jedna dobra vest, „Otpadnici“ će ipak veoma skoro postati tv serija, a režiraće je jedan od naših najpoznatijih reditelja i učestvovaće veliki broj glumaca iz Srbije i regiona.
Dušan Darijević
Objavljeno u ,,Čačanskom Glasu” 15. marta 2019.
