11
Autor: Anica Vučković
Ja nemam ništa, samo prazne ruke
Samo osmeh imam i svoje snove
Oprosti, divna ženo
Na zemlji ovoj, siromah sam čovek.
Ja nemam ništa, samo prazne ruke
Koje očajnički žele da grle i da vole
Oprosti, divna ženo
Na zemlji ovoj , siromah sam čovek.
Ja nemam ništa, sem
Sunca u promrzlim rukama
Sem gitare i stihova
Sem sebe samoga.
A tvoj sam zauvek od noći ove
Oprosti, divna ženo
Na zemlji ovoj , siromah sam čovek.
Ja nemam ništa, samo prazne ruke
Samo tebe imam i svoje snove
Mesto belih orhideja i cveta lotosa
Prostirem sve svoje snove pod tvoja mala stopala.
I žal me je što sam siromah
Žal me je što nemam dragog kamenja
Jer, ti me predivnom ljubavlju voliš.
Hvala ti, divna ženo
I hodaj lagano
Jer hodaš po snovima mojim.
Napisano 1998. godine inspirisana delovima pesme iz nekog filma, ne znam kog (kraduckalo se). Pisanje u muškom rodu danas mogu da objasnim time, što sam rano shvatila da mi niko nikada neće napisati pesmu, pa sam rešila da taj posao obavim sama.
