Linč, silovanje, nasilje – retrospektiva 2018.

Linč, silovanje, nasilje – retrospektiva 2018.

Autor: Aleksandra Mijović - Anja

Stara godina je bila jedna ovako vrlo raznolika. Kao film sa izmešanim žanrovima, prosto da čovek ne zna odakle da počne.

Sport uopšte ne pratim, ali mi je ostalo urezano da je rukovodstvo Crvene Zvezde razmenilo izvesne džakove s nekim ljudima na nekim mestima i namestilo rezultat utakmice. Kažu znalci da je to tako normalno, jedino nije baš uobičajeno da lažiranje bude uhvaćeno. Dakle, ovi naši su amateri.

Nole Đole je ponovo postao broj 1, no to je dodatni gas ,,hejterima“ s društvenih mreža da ispiraju usta, pardon tastature s njegovom ženom i njenim godži bobicama.

U Banja Luci je nestao mladić David Dragićević pa je potom pronađeno njegovo telo. Zvaničnici su saopštili da je izvršio samoubistvo. Kako niko ko je poznavao Davida nije prihvatio da je to moguće, počeo je protest ,,Pravda za Davida“ gde ljudi traže istinu – ko je kriv za smrt mladića. Na isteku 2018. desio  se otvoreni sukob policije RS uz pomoć specijalaca iz Srbije protiv pravednih ljudi. Kulminacija je u toku. Sada je sasvim jasno da je David video nešto što nije smeo. Kao i ona dvojica naših gardista koji su takođe mučki ubijeni jer su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Na Kosovu je ubijen Oliver Ivanović. Iako su neka lica uhapšena i dalje je nejasno ko je nalogodavac.

Na ovoj našoj političkoj sceni desio se presedan - opozicija se ujedinila. Konačno su shvatili da moraju biti svi k’o jedan da bi svrgli ovu ,,svinjsku huntu“ (citiram Srđana Dragojevića) koja nas sigurnim korakom vodi do dna. More, i ispod dna. Takoreći dno se i ne vidi. U PSG-u je došlo do tektonskih promena, Saša Janković nije hteo u istoj koloni da šeta sa Zverima, usledilo je ponovno njegovo blaćenje, s tim što su ga sad uvredili na najružniji mogući način optuživši ga da radi za BIA-u i čini mi se da je to bila zadnja kap – Saša se povukao iz politike. Neko pametan je izjavio: Ko je uopšte dovoljno lud ili dovoljno mazohista da se pojavi kao novo lice na srpskoj političkoj sceni, kad ga potom razvlače po blatu unedogled? Tuše ovima što kukaju za novim licem. Imali ste ga, a služio vam je za naklapanje. E pa nemate ga više. Bravo vam ga!

U decembru se desio dugo očekivani, priželjkivani bunt nas dece iz ’90-ih. Beograd se probudio, pokrenuo i počeo da protestvuje. Fitilj se ljudima uskratio premlaćivanjem levičara Borka Stefanovića. Tako građani izlaze u protestnu šetnju, svake subote se okupljaju u 18h kod Platoa. Kolona nezadovoljnih je svakim sledećim okupljanjem sve veća i duža, a državna vrhuška prepisuje provereno propali Zlobin recept da je šetača mizerno malo. Onda na scenu stupa doajen(ka) beogradskih splavova Barbara sa Studija B koja ,,izveštava“ da su okupljanja licemerna i smatra da je daleko malo naroda koji ne šetaju no se mlate kišobranima i pozivaju na linč, silovanje, nasilje. Sledeće što se dešava je poziv Ivana Ivanovića svim novinarima da se javno ograde od takvog nazovi novinarstva. Potom Jedan Čovek, naš vrli predsednik izgovara stvari koje su primerene splavu sa turbo-pevaljkama a ne konferenciji za štampu. Sledi gašenje emisije ,,Veče sa Ivanom Ivanovićem“ na TV Prva. Ah, da, SNS je kupio i TV Prva i O2 (eks B92) i sad više definitivno nemamo slobodno nestranačko medijsko nebo.

Na TV Happy smo tokom godine mogli uživo da pratimo Sodomu i Gomoru iz domaćinstva Spasića, gde se izvesni Sima Spasić svađao sa svojom bivšom ženom – da li je silovanje u braku silovanje? Onaj večno stondirani ili pijani Marić (nisam još zaključila od čega je onako spor) je uletao s potpitanjima od kojih mi je ovo malo IQ-a iscurelo na uši. Taj isti Sima Spasić je utrčao u prostorije FCS-a i zabranio snimanje filma ,,Mezimica“, jer Srbin ne može biti negativni junak. Gde smo i dokle smo došli kad se rukovodstvo FCS-a povinovalo jednom ovakvom degeneriku?

U Beloj Crkvi je prvo nestao novinar Stefan Cvetković. Pa je potom stigla informacija da je pronađen ali pretučen. Usledio je spin da je sve nameštaljka i skretanje pažnje tako da i dan-danas nikom nije jasno šta se zbilo.

Na kuću novinara Milana Jovanovića bačeni su molotovljevi kokteli. Kuća je izgorela do temelja. Izgrednici su uhapšeni i kažnjeni sa 50.000 dinara. No patnja porodice Jovanović se ovde ne završava – tokom jedne decembarske noći nepoznati počinioci su upali i njihov iznajmljeni stan na Banovom brdu. Larma koju su izazvali ih je sprečila da Jovanovića povrede.

Jedan otac je pucao u noge roditeljima drugog deteta jer se ispostavilo da su mu ponudili 1000 dinara da zažmuri na činjenicu da je njihov sin pokušao da siluje njegovog na igralištu između zgrada.

Na televiziji smo imali prilike da pratimo razne (loše) serije izuzev ,,Jutro će promeniti sve“ koja je pokupila simpatije gledalaca. ,,Nemanjići“ su se konačno završili. Konačno jer su svojim prikazivanjem pretili da izvrše genocid nad malim sivim ćelijama serbskoga naroda. U bioskope je došao film ,,Južni vetar“ koji me je pozitivno iznenadio. Konačno dobra režija, kamera i gluma. Mašala!

U 2018. su nas napustili Nebojša Glogovac i Milena Dravić, a društvene mreže su ponovo pokazale svoje bedno lice provlačeći Nebojšu po blatu. Usledilo je moje protivljenje i desetak FB primeraka su nepovratno blokirani – lako čovek izgubi veru u ljude kad obitava na internetu.

Otvoren je konačno Narodni muzej ali je i ,,otvoren“ tj raskopan centar grada radi rekonstrukcije. A onda su radnici JKP-a naleteli na zidine Troje, ups, pardon Stambol kapije, ups neee, u pitanju je Virtemberška kapija.

Za beogradsko novogodišnje ukrašavanje je potrošen rekordan iznos a dobili smo... hmm, zamislite da ste se ušetali u dom uspešne narodne pevaljke s tri razreda osnovne škole pa vam je pripala muka od kičerjaskih komada nameštaja i šunda u ramovima na zidovima. Verujem da gradska vlast zaista misli da to što su opravili – da je lepo. Šta će, jadni ljudi, nisu učili škole i razvili osećaj za to isto lepo.

Upravnika Narodnog pozorišta Dejana Savića su konačno smenili pošto je dao neke neznane novce eks Zečici da reklamira ovu važnu instituciju srpske kulture i umetnosti u svom stelt časopisu. Sve je počelo smenom Željka Hubača, uspešnog direktora drame. A potom su isplivale činjenice kako je Savić psihički zlostavljao sve zaposlene u NP.

Sergeja Trifunovića i njegovu fondaciju ,,Podrži život“ je državni vrh pokušao da rasturi. Služili su se naljigavijim spinovima lažirajuži izjave roditelja bolesne dece kojima fondacija pomaže, a sve to zato što je Sergej deklarisani protivnik ove vlasti. Ništa nisu uspeli, osim da probude naciju da šalje sms na 5757 i ubrza rad fondacije.

Takođe se desio spin i sa fondacijom za borbu protiv zlostavljanja životinja ,,Levijatan“ jer su nabasali na dokaze otimačine para iz državne kase, tzv slučaj ,,MB Avenije“. Društvene mreže su se usijale, većina inače razboritih i pametnih ljudi je progutala udicu i zahvaljujući tetovažama na telima Levijatanaca poverovala da su momci prljavi. Ali, rekla bih, da su Levijatanci iz svega izašli još jači u nameri da zaustavljaju nasilje, ali su i naučili lekciju – da psovke i ulični govor šteti njima. Oki, ne toliko njima koliko našim četvoronožnim sugrađanima.

Igora Jurića, oca ubijene Tijane i borca za bezvednost dece, su sramno razbucali vadeći neke njegove greške iz prošlosti i naterali da se rasplače na malim ekranima. Čitava ujdurma se najblaže može opisati kao mučna.

Nego, recite mi, sad kad ste se podsetili, ko to koristi linč, silovanje i nasilje da ostane tu gde je? Hm?