Crtice iz života - Predaja
Autor: Olgica Simunić
I tako su prolazili dani. I godine. Po navici je vec dugo sve radila. Svakim danom su joj ruke bile sve teže, telo je gledala kao da je tuđe. Deca su rasla, stolovi su postavljani, raspremani, i svake godine se slavila krsna Slava. Tako i ove godine, ispod strogog lica sveca, gledala je iz kuhinje goste, muža, sto i sveću. Dugo, dugo je gledala u titrav plamen. Ujutru je sela, skuvala kafu i rekla mužu: Ja više nisam srećna. Nimalo. Neću da se ubijem, jer sam kukavica, valjda. Ali nikada više neću da pričam. Volim vas, ali sam nesrećna. Moram da se izlečim.
Muž je popio kafu, i pomislio da je premorena. A ona je prestala da priča. Uredno je spakovala isključen mobilni koji su joj deca kupila kada su pošla u inostranstvo, da bi je redovno zvali. A ona ga je nosila sa sobom, i stalno gledala da nije nešto pogrešno pritisnula. Jer on je sve ređe zvonio.
Dani su prolazili, muž je iz nervoze i besa koje je u početku osećao, počeo da ulazi u paniku. Pozvao je decu, jer je verovao da će čim ih bude ugledala sve da se promeni, da će da bude ona stara... Video je on albume sa slikama u fioci komode sinoć, biće sve u redu, samo oni da dođu.
I oni su došli. A ona je ćutala. I vodili su je kod doktora. A ona je ćutala. I njena jedina iskrena prijateljica, koja nije tako često dolazila jer je nervirala njenog muža, sada je stalno svraćala. Sada je bila dobrodošla. A ona je ćutala. Gasio joj se pogled, kao što joj se pre toga ugasila sreća, radost za životom, nada i snovi.
Sve je te noći slavske, ružne, shvatila. I tako se i ona jedne noći ugasila. Ćuteći. Muž je plakao cele noći, mislio je da je to jednostavno nemoguće. Ona je tu, sve je to ružan san. On je pio pomalo, tačno je, ali... on je dobar čovek. On je bio doduše previše nervozan, stalno je žurio, ali... on je mislio da je ona jaka.
Istina je da nisu nikuda godinama izašli, ali eto, dolazili su im gosti za Slavu, puna kuća. A onda se setio njenog mobilnog telefona. Uspeo je da ga upali... i onda je krenuo da čita, da ulazi u sačuvane poruke, da upoznaje svoju ženu. Svoju ženu koju nije znao. Muzika koju je volela, reči koje je koristila. I.samo je plakao, i sve shvatao, polako, ali tako kasno.
