Gradovi i himere – Singapur, ‘Lavlji grad’
Autor: Gordana Babić
Dis country weather very hot ah?
Very hot lah.
Singapore shiok city yeah?
Sure, but please don’t be so kiasu lah.
Pa, dobro došli u Singapur, ‘shiok city’, jedan od najlepših gradova u jugoistočnoj Aziji.
Ranije poznat kao Temasek, što bi značilo ‘malo primorsko mesto’, danas je četvrti finasijski centar u svetu. Zovu ga još i Lavlji grad. Elem, po legendi u šesnaestom se veku malajski princ Utama sa Sumatre iskrcao u današnju singapursku luku, i video životinju za koju je mislio da je lav. Otuda i naziv - Singa Pura što znači Lavlji grad. I danas je simbol ovog grada-države tzv Merlion, tj riba-lav, što se može videti po statui lava-ribe visokoj oko osam metara, u Merlion parku.
U devetnaestom veku, Singapur je proglašen za slobodnu trgovačku zonu. Tamo negde pedesetih godina prošlog veka, odvojio se od Britanaca i na kratko priključio Maleziji, no samo nakon godinu dana postao je nezavisna država-grad. Danas je Singapur ovo što jeste zahvaljujući pokojnom premijeru Liju koji je pre pedesetak godina od ribarske varošice napravio čudo.
Može se reći da Singapur zbilja ima štošta da ponudi, mada iskreno rečeno, ne i za svačiji džep. Za kupoholičare tu je Orchard Road - singapurski Champs-Elysées, za trendesetere sada već nadaleko poznat Marina Sands Bay sa luksuznim hotelskim kompleksom, kazinom, muzejom u obliku lotosa, i najdužim bazenom na svetu, smeštenim na pedeset i petom spratu. Ko voli diznilendsku zabavu, tu su ostrvo Sentosa i Universal Studio. Kvartovi Little India, China Town, i Little Arabia, nude dah autentičnosti. Ko voli prizvuk boemskog, tu su Boat Quay, Clarke Quay i Robertson Quay, nekadašnji dokovi gde se vršio utovar i istovar robe, danas pretvoreni u šetalačku zonu, a male raznobojne kućice, inače stara skladišta, su preuređene u kafiće i restorane. Za ljubitelje sportskih aktivnosti, tu su brojni parkovi, biciklističke staze, fitnes centri pod vedrim nebom.
Nema ružnih predgrađa i getoa, sve je krajnje urbano. I iznad svega čisto. Zapravo čistoća je asocijacija vezana za ovaj grad. Ono što mi se sviđa je što čak i kvartovi sa neboderima, ne izgledaju depresivno i bezlično. Još jedan plus je što je Singapur prilično bezbedan grad, sa niskom stopom kriminala. No ništa čudno, ne zovu ga džabe ‘A fine city’ – grad kazni. Ova se fraza nalazi na svakoj drugoj razglednici, svakom drugom magnetu za frižider, svakom drugom privesku za ključeve... Jer Singapur je uistinu grad kazni. Čitav je niz toga što je zabranjeno. Kažnjava se, i to visokim novčanim kaznama, prelaženje ulice izvan pešačkog prelaza, pljuvanje, bacanje otpadaka. Zabranjeno je jesti ili piti na ulici i u javnom prevozu. Zabranjeno je pevanje u metroima i autobusima, i uznemiravanje ostalih putnika. Zabranjeno je unošenje durijana, egzotične voćke, u javni prevoz. Zabranjeno je čak i nepuštanje vode u toaletima. Zabranjeno je držanje mački u stanovima, pušenje elektronskih cigareta i šiše, prodaja alkohola posle 10:30. Žvakaće gume, odavno zabranjene, danas se ponovo prodaju, ali se mogu kupiti samo u apotekama, i pri tom nisu izložene, već morate da ih zatražite, pokažete ličnu kartu i potpišete da ste ih kupili. I koliko god da su neke zabrane opravdane, neke su zbilja apsurdne.
Čistoći i nezagađenju doprinose i zakoni o kupovini automobila. Da bi se posedovao automobil potrebno je kupiti posebnu dozvolu čija cena dostiže cenu samog vozila, što će reći da je automobil luksuz koji ne može svako da priušti. Samim tim je, naravno, redukovan broj automobila, ali je za uzvrat gradski prevoz savršeno organizovan.
U Singapuru, pored stranaca, ekspata, iz celog sveta, žive tri domicilne nacije: Kinezi koji su u većini, Malajci (od kojih neki žive u Maleziji u susednom Johoru, a rade u Singapuru), i Indijci uglavnom tamilskog porekla. Zvanični jezici su pored engleskog, mandarinski, malajski i tamilski. Starije generacije pričaju Singlish (videti početak teksta) koji je mešavina engleskog, kineskog i malajskog, i malo ga je teže u početku razumeti. O tome da je Singapur konglomerat nacija i religija svedoče budistički i taoistički hramovi, crkve, džamije, brojni restorani sa halal hranom…
Rahul, Tamil koji drži štand sa indijskom hranom, na kome sam kupovala parate, žalio se kako ih Kinezi ne vole, kazu da su prljavi. ’Ja bih se ženio ali sam suviše braon. Kineskinja će se pre udati za Evropljanina ili Japanca, nego za nekog od nas.’ ‘Zašto se ne onda ne oženiš Tamilkom?’ pitam ga. ‘Nisam još sreo neku koja mi se dopada. Ne sviđa mi se mentalitet naših žena. I zašto moram obavezno da se ženim Tamilkom?” Hm, dobro pitanje.
Ne volim da potenciram ovakve teme, ali izgledalo je da Rahula to baš muči, čim je osetio potrebu da o tome priča. Rekla bih ipak da u Singapuru nije izražen rasizam, barem ne u tolikoj meri, kao recimo u Dubaiju, ili nekim drugim gradovima sveta.
A Nora, rođena Maležanka, koja se u Singapur preselila kao dete, mi je pričala kako život u Singapuru zna da bude jako stresan: ‘Mnogo se radi, sve je skupo, preskupo i precenjeno. Razmišljam čak da jednog dana pošaljem ćerku na studije u Australiju, jer tamo je školovanje jeftinije.’ Objasnila mi je da se singapurski mentalitet može opisati rečju ‘kiasu’ (kasniti), što bi značilo strah od kašnjenja pa samim tim i gubitka, i želja da se bude prvi u svemu. Kompetitivnost je ogromna, deca se takmiče od škole pa preko univerziteta, i do zaposlenja. Jednostavno je tako, i moraš se tome prilagoditi, inače si luzer.
Svako gleda Singapur iz svog ugla, neki ga vole, neki misle da je suviše sterilan i da posle nekog vremena dosadi. A što se mene tiče, pa, priznajem da, koliko god bio divan grad, ipak nema onaj jedinstevni vajb kakav ima Bangkok, onu autentičnost, onu dinamiku i magiju nesavršenosti i haotičnosti. Ali sa druge strane, zna da bude pravo osveženje posle džungle od tajlandske prestonice.
