Nije lako biti čovek
Autor: Miljan Paunović
Postali smo ugrožena vrsta od samih sebe. Toliko je teško danas biti čovek, da su potrebni nadljudski napori da bi se ta uloga dobijena rođenjem ostvarila. Jer ako ste čovek, vaš život postaje na neki način ugrožen.
Hajmo da se podsetimo šta je čovek. U sociologiji Homosapiens je termin koji se prvobitno koristio za živo biće koje ima razvijen mozak sposoban za razmišljanje, te tako je čovek misaono, društveno, duhovno i prirodno biće. Znači, da zaključimo: čovek ima mozak i koristi njegove kapacitete u skladu sa principima pravih vrednosti i slobode.
Sada da vdimio obrnuto - najčešće osobine čoveka koji to nije i kako ga prepoznati: uvek je u pravu, nema šta ne zna-sve zna, konstantno vređa čim nešto nije po njegovoj volji, kada čuje istinu izvrće je i odmah ujeda, ukoliko radite za njega sve je super dok se ne pomene plata koju treba da primite (čovek vam je da), ako imate dogovor da je to nešto prevaziđeno, on obično krši dogovor i kada god ima priliku prebacuije vam.., nije nešto specijalno obrazovan ali se tako predstavlja i ako vi to jeste onda ste mu prava pretnja, ume da bude pismen ali to obično pogrešno koristi... Hm, da nabrajam još? Hajde neću, dosta je za sada. Na prvi pogled vidimo da onaj koji nije čovek ima priličan broj osobina koje ga čine nečovekom.
Šta još znamo o čoveku? Čovek ima mozak koji koristi da bi razmišljao racionalno ili apstraktno, u zavisnosti od situacije i okolnosti. Takođe znamo da je čovek društveno i duhovno biće. On, čovek, ima sve predispozicije da se razlikuje od životinje.
Za razliku od životinje, čovek može racionalno da razmisli, da prosudi, analizira, oceni, da neku odluku odloži. Radi to i životinja, ali ona više deluje instiktivno i implusivno. Reaguje tako i čovek, ali znatno ređe od životinja.
Malo sam upetljao? Ukoliko koristite mozak, već vam je jasno šta želim da kažem. Vi koji ga koristite, ovaj tekst nije posvećen vama. Posvećen je onima koji retko koriste mozak na pravi način, a i kada ga koriste, to čine gore od životinja. Oni dozvoljavaju da se njima manipuliše i gube osobine čoveka, postaju poslušni psi (koje ne vređam ovom prilikom, ali ipak je pas – pas), i čine onako ili se osećaju onako kako im se plasira.
Samim tim, prilikom gubljenja svojstva čoveka, pojedini postaju operativci, pritom naravno uveravaju one koji su ljudi (više čoveka jednako ljudi) da nisu u pravu i postavljaju se tako kao da sve znaju! Da, verovali ili ne! Oni ne biraju sredstva, i jedna od osnovnih osobina je ta da se veoma brzo uvrede i povrede, ako im se neka istina kaže u oči, onda oni svoju moć koriste u negativnom obliku. Obično prete ili se prave da su nedodirljivi – tako da čoveku je najveća opasnost onaj ko smatra da je čovek, a to nije, već se samo tako vodi.
Ne bih da uvredim nikoga, ali ovo vam ne pričam tek tako, već na osnovu nekog empirijskog istraživanja, odnosno doživljaja života. Poslednjih godina, da godina, sve je manje ljudi. Čovek se nekako modifikovao i samo gleda da zgrabi sve za sebe, uvređivačka politika mu je postala obeležje, kao i vređanje sposobnosti drugog čoveka, naročito ako mu taj drugi ugrožava egzistenciju, ego, delove mozga koje koristi. Sada će neki reći da generalizujem, ali verujte mi, stvarno je jako teško reći koliko ima ljudi, a koliko se njih modifikovalo u nešto što se zove ljudi.
Imam tu sreću da poznajem priličan broj ljudi. Imao sam i tu nesreću da sam neke sagledavao kao ljude, ali čim im se saopšti nešto drugačije, odnosno neka istina, ili upadnu neke pare (sitne) u igru, gotovo, oni izlaze iz ljušture čoveka i pretvaraju se u onog modifikovanog tipa. Odnosno, tada dolazi na videlo njihova prava priroda. Tada oni izigravaju čoveka, a ne vide da vređaju, lažu, mažu, i sami sebi uskaču u usta. Ne vide, zato što kapacitet mozga koji koriste nije onaj koji ih čini čovekom, već životinjski, onaj agresivni, divlji. Onaj koji ih zapravo svrstava u kategoriju jadnika.
Kako se izboriti sa ovom pojavom i biti čovek? Pre svega treba da se potrudite da oko vas ostanu ljudi (vi najbolje znate u vašem okruženju ko su te osobe, one druge je najbolje ignorisati, jer svakako da nisu vredni pažnje). Tačno je, nije lako ostati čovek, ali ima ljudi.
Nema tu neke velike filozofije zbog čega treba biti čovek. Upravo zbog toga što ne treba biti onaj ko čini sve da se dokaže moćnim, zgrabi svu moć ne birajući sredstva zbog cilja, uzdiše se u nebesa, sve dok jednog dana ne završi na dnu (a pad sa velike visine strašno boli), uglavnom sam ili mrtav. Onaj ko je čovek, zna da ga to čini srećnijim, lepšim i da mirno spava. Izbor je naravno samo vaš.
