Roditeljski sastanak
Autor: Ivana Gajić
Svaka sličnost sa stvarnim osobama je namerna
Obična učionica koja bi mogla da se nalazi u bilo kojoj školi u Srbiji.
MAMA 1: (utegnuta u provokativnu haljinu sa dubokim dekolteom,. Dok ulazi u učionicu, obraća se mami br. 2): 'Desi mačko? Nisi juče došla na utakmicu?
MAMA2: Morala sam da...
MAMA 1: Ma, ne sekiraj se, ja sam ga odvezla kod nas kući, dala njemu i mom Neši da večeraju, posle ga Mika dovezao kod vas. Ćao svima!
NEKI OD SVIH: Dobro veče. Ćao.
MAMA 1: Ti znaš da ja ne propuštam utakmice i da uvek imam skuvanu večeru. Tako daaa, ne brini.
MAMA 2: (sebi u bradu) Jedi govna (naglas) Jaoo, hvala ti.
Mama br. 1 vrne sisće u dekolte i sedne u drugi red do prozora, vidno iznervirana što su sva mesta u prvom redu zauzeta. Nakon što pristigne još nekoliko roditelja, evo ga i profesor:
PROFA: Dobro veče.
NEKI OD SVIH: Dobro veče, dobro veče...
PROFA: Za početak, da vidimo da li su svi tu.
Počinje da proziva redom. Roditelji se odazivaju.
RODITELJI: Tu! Ja sam! Ovde! Ovde! Tu! Ja, doch! Ovde!
PROFA: E, dobro, nadao sam se da ćete se odazvati u većem broju jer imamo par ozbiljnih tema oko kojih treba da se dogovorimo.
TATA 1: Ja u sedam treba da sam kod mehaničara da podignem kola.
PROFA: Sad je pola sedam.
TATA 1: Pa požuri onda malo.
NEKI OD SVIH: Hahahaha!
NEKO IZ ZADNJE KLUPE: Ajde, ćuti, nisi treb'o ni da dolaziš.
TATA 1: Ti ćeš da mi kažeš?!
PROFA: Dobro, dobro, polako. Gospodine...
TATA 1: Stević, Milošev tata.
PROFA: Gospodine Steviću, vi slobodno izađite kad dođe vreme, hvala što ste došli.
TATA 1: Naravno da ću da izađem
PROFA: Dobro. Da počnemo...
MAMA 1: Pa valjda je dete važnije od auta.
TATA 1: Slavice, je l' sam te nešto pit'o?!
PROFA: Molim vas...
MAMA 1: Šta? Sad i ja treba da te pitam za dozvolu da govorim?
TATA 1: Ma ženska glavo...
PROFA: Molim vas, je l' može to da sačeka da se završi roditeljski?
TATA 1: Kako da sačeka kad me ova ovde pred svima optužuje da mi je auto važniji od deteta!
MAMA. 2: (sebi u bradu) Voli ona tako da se meša.
MAMA. 3: Pa, dobro, tako je zvučalo.
TATA 1: Pa naravno da mi je važnije, kad nije moj auto!
PROFA: Kako to mislite?
TATA 1: Nije, čoveče, moj auto. Javila se moja žena na oglas da se prodaje BMW x6 i zakazala probnu vožnju. Ja joj lepo kažem, nemoj Ljiljo, nemamo para da kupimo, možda za nekog Fiću ili Yuga, što to radiš? A ona zapela, kaže, kad ti ne možeš da mi kupiš, barem da vidim kakav je osećaj. Našli se mi s tim ljudima dole, kod parkića, sela ona u auto i nema je, nema je, nema je, ja već počeo da se znojim, kad evo ti Ljilje, vrcka preko parka, udarila prečicu, a u ruci volan od BMW-a. Jaooo, Ljiljo, pa gde ti je ostatak auta?! Kaže, slupala se. Neka budala joj prošla na crveno i ona bam u njega. Ostao samo volan. Trebalo je da vidite vlasnika. Krimos sto posto. Zažario očima na mene, upiljio se i ovako (počne da se bode prstom u grudi): "Do petka da si ga popravio!" I sad, ako ne popravim taj auto, ima iz groba da školujem Miloša. Crvima da mu plaćam školovanje! Čime? Zemljom?!
SVI RODITELJI: Hahahahaha!
TATA 1: Šta se smejete, majmuni?
PROFA: Gospodine Steviću, nemojte tako... Stvarno mi je žao što vam se to dogodilo. Potpuno razumem vaš problem. Je l' možemo sad da nastavimo sa sastankom?
MAMA. 4: Šta je rek'o? Znate mi smo iz Nemačku, nisam razmela.
PROFA: Gospođo Životić, neka vam posle neko objasni...
MAMA 4: A, posle? Später? Odlično, vorzüglich. Mnogo se izvinjavam, nastavite.
PROFA: Kao što znate, vaša deca su sada u pubertetu...
MAMA 4: Kako? Je l' možete da objasnite, mi smo znate iz Nemačku...
PROFA: Deca su u pubertetu. Pu-ber-tet. Puberteten.
MAMA 4: Aaaa... (okreće se prema svima) Glupost.
PROFA: Kako to mislite glupost?
MAMA 4: Pa... glupost, eto kako. Sećam se kad je jednom moj papi rek'o kevi da me pusti s mirom jel sam u pubertetu a ona ga zveknula varnjačom preko usti a onda skinula pantoffel s noge pa udri po meni: "Pu - ber - tet - je - za - kur - ve - i - bu - da - le! (maše rukom kroz vazduh kao da nekoga bije papučom) A koja si ti od tih dva?!" Sve tako me na slogove tukla. I šta mi fali što ja nisam imala pubertet? Nichts!
PROFA: (zblanuto gleda)
MAMA 1: (mami br. 5) I ćerka joj je luda.
MAMA 2: Svi imaju pubertet... puberteten... svi imaju (dere se da je "Nemica" lakše razume.)
MAMA 4: Šas dereš jadna nebila?!
PROFA: OK, druga tačka... Još na početku godine sam naglasio da učenici moraju da koriste penkalo kad rade pismeni zadatak.
TATA 2: Penkalo ili naliv pero?
PROFA: Kako, molim?
TATA. 2: Penkalo ili naliv pero?
MAMA 4: Jer mošte da mi...
SVI: Füller!
PROFA: U čemu je razlika? Ovaj, ne, nemojte da objašnjavate... jedno od ta dva.
TATA 2: Ali šta preferirate? Ja hoću da moj sin koristi upravo ono što se u školi od njega očekuje.
PROFA: Penkalo.
TATA 2: Zar ne mislite da je nepraktično da deca donose mastilo u školu?
PROFA: Ono sa patronama...
TATA. 2: Dakle, naliv pero...
MAMA 4: Šta kaže? U čemu je razlika, mi smo znate iz...
SVI: Znamo!
PROFA: Molim vas da deci nabavite naliv pera.
TATA 2: Molim i drugi put.
TATA 1: Odo' ja. Doviđenja svima.
SVI: Doviđenja!
TATA 3: Niko ne ide nigde dok se ne razjasni zašto bar desetoro dece ima keca iz fizičkog
SVI: Tako je!
TATA 3: Kako neko može da ima keca iz fizičkog ako nije bangav ili ako nema neki deo tela...
PROFA: Ili nema opremu, ili ne dolazi na časove...
TATA 3: Slušajte, razredni, vi ste ok čovek, ali kažite onom pijanduri što predaje fizičko da ću sve kosti da mu polomim kad ga vidim.
MAMA 2: (sebi u bradu) Siledžija.
PROFA: Slušajte, najbolje je da dođete na otvorena vrata u petak četvrti čas pa da se dogovorimo o svemu pojedinačno. Sastanak je završen.
Roditelji izlaze. Mama br. 1 namesti sisiće dok prolazi pored katedre.
MAMA 1: Je l' se gospođi dopao parfem koji sam joj poslala?
