„Susret pod neobičnim okolnostima“ Vladana Matijevića
Gost autor: Jelena Daničić
Ovaj roman predstavlja jedan od najvećih spojeva svih suprotnosti sa kojima sam se susrela u poslednje vreme. Njegova glavna junakinja Ana Žeželj je žena koja sama bije svoje bitke a one nisu sasvim bezazlene. Njeni postupci i odluke na granici sa zdravim razumom, a njen stav prema svemu tome doveden do apsurda i komike. Sve što ona uradi i odluči radi sa takvom lakoćom i spontanošću da vam prosto ne dozvoljava da ostavite roman dok ga ne privedete kraju. Njen odnos prema ljubavi, prema ćerki, alkoholu i cigaretama, kao i odnos prema sopstvenom zdravlju predstavljaju jednu veliku grotesku. Sve to na kraju izaziva smeh jer Ana maestralno svaku tragičnu čak i strašnu situaciju pretvori u tragikomičnu i na kraju nas natera da zaboravimo na ozbiljnost njene situacije. Ostavlja nam utisak nehata i nezainteresovanosti i navodi da se nasmejemo slatko od srca. Kada pogledamo njenu borbu sa svim što ju je snašlo vidimo naivnost, gotovo dečije neiskustvo utopljeno pomalo u sarkazam, pomalo u nebrigu. Nešto poput one anegdote kada osuđenika vode na vešanje i pitaju ga šta misli o svemu tome, a on im odgovara „nek ne bude gore“. Njeno srce je loše, odbija preglede. Ignoriše molbu ćerke da je vodi kod lekara. U tim trenucima prepirke sa njom Ana razmišlja ima li u frižideru još neka flaša hladnog piva ili kako da sledeći put sakrije od njene dosadne ćerke alkohol. Jer će joj kao i uvek oduzeti ako ga pronađe. A ona bi se zbog toga osećala zaista loše. Gunđala bi tada nazivajući ćerku izdajicom i glupačom. To što je u trudnoći pila i pušila oglušivši se na savete lekara, pravdala je činjenicom da joj je stalno trebalo nešto kiselo, a to je svakako moralo biti pola litra limun-votke i paklica cigara, ili flaša loze. Nije joj bio problem da komšinicu pozove na kafu, da se onda posvađa sa njom, da je nakon toga istera, nazove je glupačom i zapita se zašto su se uopšte i družile. Kao da je ili zla ili luda, ili i jedno i drugo. Nije se libila da počasti sličnim „epitetima“ ni zeta i ćerku kada je iznerviraju. Ćerka ju je dovodila do ludila jer je bila zagledana samo u svog muža, koga je smatrala majmunom, a nije primećivala druge muškarce. Ani je to stvaralo nervozu i bes i ponekad se zbog toga pitala da li ju je ona stvarno rodila kad je takva. Nekada je i samu sebe želela da pošalje dovraga. Nered i haos u kući joj nije smetao ni najmanje. Nevoljno je konstatovala kvar na nekom uređaju ili kazaljke na satu koje stoje u mestu, ali bi ubrzo već nešto drugo odvuklo njenu pažnju. U ljubavi je ipak tražila smisao. Uprkos brojnim muškarcima, koji su prolazili kroz njen krevet i njen život, pesnika Marjana Vergovića je volela i čekala. I pored svih običnih i neobičnih, skandaloznih i sablaznih situacija vidimo da je njeno srce iako fizički slabo i može da zastane na momenat kao i kazaljke na satu, ono ima jačinu maratonskog trkača neumornog u borbi za ljubavlju i pripadanjem.
Knjigu je izdala „Laguna“ sredinom 2016. godine i može se kupiti u svim njihovim knjižarama. Na njihovom sajtu možete pročitati i odlomak.
