ČINODEJSTVOVANJE
U šest tačaka
Autor: Zoran Plećević
Pao je mrak, Goran je ustao i dao znak, večeras je glavni BOS. I Anja je tu, ali je ovo glavni štos. On je veliki laf i svi smo opušteni i njemu prepušteni. Seli smo za sto, neko sa osmehom na licu, a neko sa knedlom grlu. Nećemo pominjati te sa knedlama, ali ne zna se koja ih je više imala, Anja ili Alex. Ah, čovek ne zna šta bi sa tim knedlama, dođu vam odnekud, zalutaju u grlo bijelo, tu se ugnezde i ostanu skoro celo veče.
Činodejstvovanje može da počne, sve je već spremno za to. Goran uzima mikrofon i okreće se prema Anji koja sigurno drži sve konce u svojim rukama i bespomoćno trepće. Krenulo je, niko još i ne sluti kakav predivan glas ima Jelena i kako to odzvanja u ušima, da će Milovan naglas da kaže jednu jako bezobraznu reč. Njemu se večeras može sve, brat mu je moderator programa i on to obilato koristi.
Ja još uvek nemam pojma koliki mi je stomak i stalno ga ističem i guram u prvi plan. Do mene, Alex je progutala jednu veliku knedlu i zapalila cigaretu.
Raskrstili smo sa predrasudama i ukrstili tekstove. Svako sa svakim i svako je čitao tuđi tekst, samo sam ja grickao nokte, niko nije imao poverenja da mi poveri tekst. Zapalio sam cigaretu, (i to je bilo u scenariju po Goranovoj zamisli) stiglo je novo pivo, ‘ladno i uživanje je što se mene tiče moglo da počne. To što nisam imao posla, to jest, šta da čitam mi se čak i dopadalo.
Uvažena glavna urednica, takozvana GLODURKA, gospođa Anja je sve hrabrija i hrabrija. U tome joj svesrdno pomaže jedan (po jedan) Martini Bjanko i ostvaruju neverovatnu saradnju. Goran je nemilosrdno zapitkuje, postavlja unakrsna i sve škakljivija pitanja i potpitanja. Oboje ih istog trenutka zaboravljaju, mislim na pitanja i pričaju šta im padne na pamet. Strpljivo odgovara i pali novu cigaretu. Mi nestrpljivo dobacujemo i pijemo pivo.
Alex pored mene treperi i pita me da li je glupo da izađe do toaleta pre nego dođe na nju red da čita. Kažem joj da nije glupo i odmah mi je palo na pamet da bih takvu mogućnost mogao i sam da iskoristim. Pri povratku je delovala smirenije, ali to se samo tako čini. One knedle više neću da pominjem, žmuri, bodri se. Ima keca u rukavu, odličan tekst koji će Milovan još bolje da pročita. Zna da u tekstu nema bezobraznih reči koje bi on naročito naglasio. Inspiracija, ozbiljnost i konspiracija su njegove primarne odlike. Dakle, ozbiljan je čovek, ozbiljno piše i još ozbiljnije se zeza. Može da se uozbilji u hodu, napred isturi oči koje očas posla poplave, ne može čovek da ga prepozna koliko je ozbiljan.
Toliko je ozbiljnosti u prethodnom pasusu, da hteo ne hteo moram da nastavim u nešto neozbiljnijem tonu.
Veče protiče, zbunjeno i bučno. Upadamo jedno drugome u reč, pojedinačno, a bogami i grupno. Dobacujemo, smejemo se i naravno, pijemo pivo. Kontrola se razuzdano otima, neko bi rekao da nismo profesionalni, ali nama je fino i uživamo. Tu je Goran koji sve drži pod kontrolom iako to na prvi pogled ne izgleda tako. Anja mu je i dalje glavni sagovornik, i dalje joj postavlja pitanja, sada rafalno i oboje se trude da pričaju nešto sasvim drugo.
Kao što rekoh, opušteni smo i tada Jelena počinje da čita. Svi smo se u uvo pretvorili i nikom ne pada na pamet da zucne bilo šta.
Naravno, veče protiče i dalje, bez obzira što Jelena tako lepo i razgovetno čita. Na kraju večeri došao nam je i Vladimir. Na brzinu je pozajmio nekoliko knedli od Anje kojoj više nisu trebale. Svi mu želimo dobrodošlicu
Umal’ da zaboravim, Anja je i pominjala autore koji nisu bili prisutni. U prvom cugu se setila samo svoje sestre i Vere. Kasnije je uz našu pomoć uspela da nabroji sve.
