Ljubav u doba uragana
Autor: Vera Vujičić
Moram da priznam da imam jednu slabost, gotovo opsesiju, a to je praćenje vremenske prognoze. Prijatelji me često zbog toga zafrkavaju. Malo, malo, pa me neko upita: Hej, kolika je vlažnost vazduha? Ili: Kolika će biti temperatura sutra u 6h?
Da, ja zbilja detaljno pratim sve te parametre i to ne samo za Hjuston, u kome živim, već za još nekoliko gradova.
Naravno, pratim i svakodnevne, bolje reći više-puta-dnevne meteorološke izveštaje mojih prijatelja na Fejsbuku. Ovog leta su stvarno ,,izdominirali"! Vrućina, vrućina, nezapamćena, rekordna, nepodnošljiva! Ma, čak preko 60*C!
Skoro 25 godina živim u Meksičkom zalivu, dakle u suptropskoj klimi. Informacije radi, to je dvadeset deveti stepen geografske širine. Isto kao i Maroko, Kuvajt ili Nju Delhi. Srbija je, gledano odavde, daleki sever.
Nama su vrućine normalna stvar. Leti, čekamo kada će nas zvanično obavestiti da smo stigli do 100/100. To znači, 100 uzastopnih dana sa temperaturom od 100 stepeni Farenhajta (38*C). Bude takvih dana i više od sto, a i temperatura se penje i iznad pomenute. Ali, se ne spušta ispod. Nema noćnog osveženja, nema olakšanja posle kiše.
Tako da me raportirane visoke temperature teško mogu impresionirati. Saosećam sa svima vama, skuvanim i sprženim, znam kako vam je, ali ima i delova sveta sa dramatičnijom klimom.
Znam da vam to ništa ne znači, svakome je svoja muka najteža.
Ne bih se sad ja ovde takmičila u tome kome je od nas gore, a nije mi ni želja da meni bude najgore. Setih se Volterovog Kandida i scene na brodu, u kojoj se ona baba i Kunigunda nadmeću koja je u životu lošije prošla. Ne, nije to moja arena za turnir.
Ipak, trenutno iz rukava mogu da izvučem adut: uragan! A?! Da vas čujem!
Do sada ste skoro svi čuli za našeg Harvija, a možda ste na televiziji ili internetu videli strašne slike posledica razorne moći ove vremenske nepogode.
U mom kraju, uragani nisu retkost. Sezona im počinje 1. maja, a traje do kraja novembra. Neke godine su mirnije, neke burnije. Neke, katastrofalne. Ipak, istorijski gledano, Teksas je bolje prolazio, u poređenju s Floridom ili Karibima. Doduše, najkatastrofalniji uragan je bio onaj, iz 1900. godine, u Galvestonu, nadomak Hjustona. Oko 10000 ljudi je izgubilo život.
Uragan je isto što i tajfun, u severozapadnom Pacifiku, ili ciklon, u južnom Pacifiku i Indijskom okeanu.
Formira se u Atlanskom okeanu, najpre kao tropska depresija, koja se kretanjem iznad tople vode, rotirajući ubrzava i prerasta u tropsku oluju. Kad brzina vetra dostigne 120km/h, to znači da već govorimo o uraganu, kategorije 1. Postoji pet kategorija, a Harvi je bio kategorija 4, sa preko 220km/h.
Pored razarajuće snage vetra, veliku, nekad i veću opasnost, predstavljaju jake kiše, koje ne prestaju danima. Naravno, vrlo brzo se stvore poplave…
Ulice i putevi su postali reke, kojim patroliraju čamci sa ekipama za spasavanje. Mnogi još čekaju spasioce, na krovovima svojih kuća, sa decom i kućnim ljubimcima.
Trenutno, nekoliko hiljada ljudi u Hjustonu je smešteno po prihvatilištima, koja su vrlo brzo organizovana u velikim sportskim halama.
Međutim, mnogi su smešteni kod svojih komšija, čija je kuća iz nekog razloga ostala pošteđena.
Poznanica, koja se nedavno doselila u Hjuston, doživela je jutros vrlo neprijatno iznenađenje – otkrila je vodu u garaži. Zatim, u jednoj sobi, pa u drugoj… Ubrzo je dobila poruku od komšinice da se brzo spremi. Uzela je albume sa fotografijama, lekove i hranu iz frižidera. A onda je sa grupom komšija, od kojih mnoge nikad nije videla, otišla niz ulicu, do jedine kuće u tom kraju, koja je ostala nepoplavljena. Ti ljudi su sve njih pozvali u svoj dom: devetnaest odraslih, devetoro dece, sedam pasa i pet mačaka.
Postoji mit o tome da ljudi u kriznim situacijama, za vreme velikih katastrofa, ispoljavaju sebičnost i gledaju samo sopstvene interese. Sa stanovišta evolucije, to bi se moglo objasniti nagonom za preživljavanjem, koji je toliko logičan. Naprotiv, u takvim situacijama, velika većina ljudi pokazuje hrabrost i nesebičnost.
Evolucioni teoretičari su se tradicionalno fokusirali na bezobzirnu borbu i takmičenje u cilju preživljavanja. Jedna od nerazjašnjenih misterija u evolucionoj teoriji je altruizam. Nesebičnost, u svetlu evolucije, ne izgleda kao karakteristika koja obezbeđuje opstanak. Jer, u suštini, altruizam podrazumeva davanje prvenstva drugome, možda i na svoju štetu. A geni su, kako je Ričard Dokins rekao, vrlo sebični.
Ipak, kako onda objašnjavamo skakanje u reku, ne bismo li spaslili život potpunog stranca, ulazak u zapaljenu kuću, da bismo proverili ima li nekoga, ili – poziv potpunim strancima da dele naš dom, na neodređeno vreme, u doba uragana?
Na muci se poznaju junaci! Nesebičnost je jedna od najlepših osobina ljudskog roda. Ljubaznost potpunih stranaca, žrtvovanje za nepoznatu osobu, su ono što čine čoveka velikim.
Ovaj uragan i njegove posledice su samo još jedna pozornica na kojoj humanost briljira.
Od prvog momenta, kada je postalo jasno da Harvi ide prema nama, komšije su počele da kucaju na naša vrata, da provere imamo li dovoljno vode i svega što je u ovakvim situacijama potrebno. Da nas pozovu da sa njima krenemo kod njihove rodbine, da se sklonimo od opasnosti. Večeras, po strašnom pljusku, dođoše mi na vrata tri komšijska deteta. Ispekli i doneli kolačiće, u celofanskoj kesi, na kojoj su napravili znak, Stay safe!
Na televiziji gledam, stotine građana u svojim čamcima patroliraju ulicama, idu od kuće do kuće, proveravaju ima li koga, da ga evakuišu. Mnogi su svoje čamce ponudili policiji i ekipama za spasavanje.
Na Fejsbuku, veliki broj žitelja Hjustona se dogovara i organizuje pomoć. Mnogi su već dali novčane priloge.
Iako nisam plačljive prirode, ovi veliki gestovi humanosti, ljubavi i ljudske solidarnosti me obavezno rasplaču. Ipak, ne, nema plakanja – Teksas suzama ne veruje!
Nemoguće je govoriti na ovu temu, a ne pomenuti pesmu Texas Flood. Stivi Rej Von, Teksašanin, je svakako znao ponešto o tome.
https://www.youtube.com/watch?v=wVjdMLAMbM0
Photo credit: jaci XIII via Foter.com / CC BY-NC-SA
