Izrael iz mog ugla (Deo četvrti)
Autor: Sandra Janićijević
Znam, naš konačni cilj je Elat. Ali već sam napomenula da uvek stižem mnogo kasnije od predviđenog. Pa, kako sam odlučila da prvo skoknemo do Mrtvog mora, ne možemo da nastavimo dalje pre nego što ne navratimo na Masadu, svakako je blizu, a i zanimljivo.
Masada je utvrđenje na vrhu izolovanog kamenog platoa. Na istočnom obodu Judejske pustinje, iznad Mrtvog mora se nalaze ostaci drevne palate i zidine koje je sagradio kralj Irod Veliki između 37. i 31. godine pre naše ere kao sigurno utičište njegovih podanika.
Litice sa istočne strane Masade su oko 450 metara visoke i spuštaju se ka Mrtvom moru, dok su sa zapadne strane visine oko 100 metara. Sam prilaz je gotovo nemoguć. Vrh platoa je ravan, dimenzija oko 600 x 300 metara, oko kojeg je bio izgrađen bedem 1,400 metara dužine i 4 metra širine. Sama tvrđava je imala brojna skladišta, cisterne za skupljanje kišnice, barake kao i oružarnicu. Do utvrđenih kapija ovog grada vodila su tri krivudava putića, a mi možemo i žičarom ili rampom u zavisnosti sa koje strane odlučimo da se popnemo. Krenućemo rano u zoru kako bismo pre svega dočekali izlazak sunca iza jordanskih planina i tek posle ovog užitka, dok je sunce još blago prema nama, prošetaćemo Masadom i čuti njenu priču.
Po Josefu Flaviju ovde se odigrala velika i važna bitka poznata kao „Prvi jevrejsko-rimski rat“, „Jevrejski rat“, „Judejska bitka“. Dakle, postoji knjiga koja se sastoji od 7 tomova i opisuje u detalje kako je vođena buna.
Sikariji (oni koji nose bodeže, bodežaši) su bili ekstremistička grupa Jevreja koja se u Jerusalimu pljačkanjem i ubijanjem Rimljana i njihovih pristalica pobunila protiv vladavine Rima i tako započevši prvi jevrejsko-rimski rat.
Ovaj rat je trajao od 66. do 73. godine naše ere i završen je padom Masade.
Zbog jakog utvrđenja i nepristupačnosti, Rimljani nisu uspevali dugo da je osvoje .
Posle više neuspelih pokušaja grade rampu sa zapadne strane koristeći tone zemlje i kamenja. Kao radnu snagu koriste jevrejske robove. Rampa biva završena u proleće 73. godine i konačno omogućava prilaz i rušenje kapija uz pomoć ovna.
Nakon ulaska Rimljani zatiču pust i porušen grad.
Oko 960 pobunjenika i izbeglica, koji su živeli na Masadi, zapravo su izvršili samoubistvo kako ne bi postali zarobljenici. A prethodno ruše i pale sve postojeće zgrade.
Navodno preživeli su samo nekoliko žena i dece kako bi ispričali šta se zaista desilo. Pretpotstavlja se da su žitelji Masade u stvari ubijali jedan drugog.
Jevrejska vera zabranjuje samoubistvo pa je izvlačena slamčica i tako odlučivano ko će koga da ubije do poslednjeg. Onom naposletku bi jedinom pripalo da izvrši i ubistvo i samoubistvo.
Inače istorija kaže da je Josef Flavije (Josef Ben Metitijahu na hebrejskom, rimsko Josefus Flavijus) na ovakav način preživeo.
On, Flavije, je bio jedini preživeli u jednoj borbi, tj onaj kojem je ostalo da izvrši samoubistvo. Umesto toga Josef je odlučio da se preda, dobija rimsko ime Josefus Flavijus i postaje rimski istoričar. Išao je svuda i beležio dve što se zbivalo na tim prostorima. Danas Flavije nije posebno popularan u Izraelu jer se smatra za „izdajnika“, ali je prihvaćen. Kažu da ne bi njega i njegove odluke možda ne bi imali pisanu istoriju.
Osim toga, danas neke od vojnih jedinica izraelske vojske obavljaju zakletvu baš na Masadi uz parolu „Da Masada nikada više ne padne“.
Kako buna na Masadi nije uspela, Jevreji će od 132. do 135. godine podići „Drugu bunu“ ili „Buna Bar Kohva“ ali o tome ćemo drugi put, sada nas čeka put za Elat.
Arava ili pustinja, južni deo Izraela, od Mrtvog mora pa sve do Elata kao najjužnije tačke države ima oblik fišeka ili obrnutog trougla. Sa istočne strane celom dužinom se nalazi granica sa Jordanom i put nas vodi sve bliže i bliže. Gledamo u Edom planinski venac. Sve dok se ispred nas ne pojavi, golim okom vidljiv, prostor na kojem se nalazi Elat. Ali ako pogledamo malo bolje uočićemo i da se sa leve strane pri dnu planinskog venca nalazi Akaba.
I to je to, stigli smo.
Elat je izraelska južna luka i grad turizma, smešten na Crvenom moru. Ovaj grad je popularan po mirnoj i poprilično hladnoj vodi ali i po veoma suvom vazduhu. Tamo se i na +50 niko ne znoji. Ali kako smo do tamo išli kroz pustinju i trebalo nam je par sati, prvo ćemo da se smestimo u jedan od hotela. Kada popijemo kaficu, malo se osvežimo i protegnemo noge možemo da krenemo dalje na plaže i ostale atrakcije.
Od hotela, birajte, svega ima. Od onih „samo za bogate“ do hostela sa po više kreveta u sobi. Može i pod šator na jednu od plaža predviđenoj za to. Naravno sve u zavisnosti od „dubine džepa“ i ličnog odabira.
A kada su atrakcije u pitanju, pa isto, svega ima.
Recimo koralne plaže gde ćemo sesti u jedan od kafića, iznajmiti one naočare sa cevkom za disanje (pojma nemam kako se to zove) plutati, plivati i gnjurati sa ribama i koralima koji su tu odlučili da se nastane.
Plaža sa delfinima, sa kojima možemo da se družimo, slikamo, ronimo i plivamo.
Kada se umorimo od odmaranja i piva, od vode i sunca, vratićemo se do hotela preko tržnog centra. Rashlađivanja i kupovine radi.
Pa, nastaviti na poslepodnevnu dremku u hotelu da bismo bili odmorni, pa predveče i prošetali pijacom postavljenom na keju. Tu ćemo kupiti koještarije, uplesti dred ili pletenicu kod jedne od Etiopljanki. Takođe možemo do jednog od umetnika karikature ili nekog crteža u drugačijem stilu, pa produžiti preko mosta pri čijem kraju će nas dočekati Rus sa zmijom i fotoaparatom. Dobro, ja sigurno neću ni blizu ovog Rusa zbog zmije ali vi možete. I dok se vi slikate sa ovim „kanapom“ ja ću do luna parka i po sladoled.
Kroz masu ljudi, od radnje do radnje, od atrakcije do atrakcije, večerašnju šetnju ćemo završiti u „Three monkeys“. Najpopularnijem pabu u Elatu.
Izvrsna atmosfera, odlična klopa, piće, kokteli, šankeri koji se maestralno dobacuju sa flašama, živa svirka i mirisi mora i odmora će vas definitvno osvojiti.
Ovde ćemo završiti naš put i prvi dan u Elatu. Sutra ujutru možemo na ronjenje ili do Aqua marine, na takozvanu bananu ili padobran koje vuku motorni čamci. Na kuliranje i sunčanje na palubi nekog broda. Džip turom kroz pustinju ili do Jordana. Odlučićemo ujutru, za sada samo jedno: Živeli ma gde bili!
A ja, odoh nazad u pab.
