Drama u Čortanovcima
Autor: Snežana Novaković
Moram da kažem i da pohvalim, ovih dana kad se o tome mnogo ne priča… Ima kod nas puno kulture i kulturnih dešavanja koja su, rekla bih, na svetskom nivou. Naravno, klasično pozorište tu zauzima visoko prvo mesto, doživljavam ga, definitivno, kao deo naše tradicije. Sa svim usponima i padovima država, sistema, morala, finansija, ono se održalo i održava, bogu hvala!
Ipak, ne bih ovog puta o pozorištu, klasičnom, nego o jednom drugom, možda još klasičnijem, a o kome nisam mnogo znala. To što ja o njemu nisam znala i nije neko iznenadjenje, s obzirom da već dugo živim van Srbije, da već dugo dolazim na veoma određeno vreme i da te dragocene dane delim izmedju familije, prijatelja, poneke uspomene, knjižara i potajnog lutanja. Prošle godine je, međutim, sve bilo malo drugačije, duži je bio moj boravak, rasterećeniji su bili moji dani i svašta sam uspela da pronađem i posetim, dušu sam nahranila, a u Čortanovce sam isla četiri večeri zaredom! Otkud i zašto u Čortanovce, možda se pitaju i drugi, s obzirom da ni pre, ni posle tih mojih dunavskih dana ništa o tome nisam videla, čula, pročitala. Možda se o tome i zna i priča i sluša i čita, ali eto, takav je bio i još uvek je moj utisak.
Šekspirov festival održavao se u idiličnoj atmosferi imanja Vile Stanković, na Zlatnom bregu obronaka Fruške gore, sa pogledom na Dunav, u zelenilo i u beskraj. Četiri divne, letnje večeri uživali smo u predstavama velikog maga drame i teatra, od kojih je svaka bila izvedena na originalnom jeziku gostujućih pozorisnih grupa iz različitih delova sveta. Jedna takva grupa stigla je iz Indije, a prepustiću vam užitak da pronađete odakle su bile ostale tri, kao i šta su imale da kažu i pokažu. Reći ću vam samo da smo ih sve razumeli, mi koji smo se zatekli u publici. Reći ću vam i to da je ovo bio 3. Šekspirov festival u Čortanovcima, da je njegov idejni kreator napravio nešto originalno i jedinstveno u tom delu Evrope. Reći ću vam i da je sve apsolutno sjajno zamišljeno, osmišljeno, urađeno! I da mora da traje, a da bi trajalo, mora o tome da se priča na sva usta, mora da se oglašava, sluša, čita.
Imam li primedbi? Da, imam. Sva vrata vile koja je dobila ime po svom prvom vlasniku, osnivaču Medicinskog fakulteta u Srbiji, kardiologu Radenku Stankoviću, bila su zaključana! Izgleda ne za sve, ali za tu divnu publiku, da! Otključati ih i otvoriti svima, pružiti priliku svima da je obiđu i da joj se dive, da na nekoj od njenih terasa sa pogledom na Dunav i zeleni beskraj popiju čašu vode, ili probaju neko vino iz fruškogorskih vinograda (ima divnih, ali to je iz neke druge priče). Oživeli bi i vila i imanje i Čortanovci, taman dovoljno, bar za vreme festivala, kada im se, četiri večeri zaredom, izdaleka, dolazi pred vrata. Ma koliki kreativac i entuzijasta bio, ne može i to Nikita Milivojević sam, ili sa prijateljima.
O prošlogodišnjem Šekspirovom festivalu i o samoj vili:
http://bgedtculture.blogspot.com/2016/06/3-sekspir-festival-2016-cortanovci.html
O Vili Stanković, na drugi način:
http://www.upoznajsrbiju.co.rs/prica/vila-stankovic---vila-na-zlatnom-bregu-8
p.s. Tekst koji govori o istoriji imanja i vile je sadržajan. Veličina štamparskih slova i izbor fotografije koja ide uz tekst, za stranicu koja se zove Upoznaj Srbiju su, definitivno, neadekvatni.
