On

On

Autor: Predrag Stojadinović

On je bio Miloševićev “medija naci”, pardon, ministar informisanja. Za vreme tog ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po tome što je uveo visoke novčane kazne za novinare čije se pisanje kosilo sa politikom režima Slobodana Miloševića, kao i gašenju redakcija „Dnevnog telegrafa“, „Evropljanina“ i „Naše borbe“.

On je za list Argument izjavio da će se „kad tad osvetiti Slavku Ćuruviji“, novinaru i osnivaču nekih od ugašenih listova. Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, a njegova nevenčana supruga je 15 godina kasnije izjavila da je On bio umešan u ubistvo i da je bio, „ne samo kreator zakona o informisanju već i prakse progona novinara“.

On je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju.

On je početkom oktobra 2008. godine izjavio da će „pomagati svom bratu u vođenju firme“, a kasnije je negirao da njegov brat ima firmu.

On je naredio spasiocima da ne spašavaju ljude iz snega, da ih ostave da se smrzavaju sve dok On ne dođe da ga slikaju kako prvi izvlači neko dete.

On je odlučio… On je odobrio… On je presekao… On… On… On...

On je rekao da bi opušteno prekršio zakon i nelegalno u sred bela dana srušio objekte u Savamali.

On je rekao da se neće kandidovati za predsednika, neposredno pre nego što se kandidovao za predsednika.

On je rekao da radi 24 sata dnevno, a da će kampanju voditi u slobodno vreme.

On je sa sobom svuda vukao 400 autobusa sendvičara, kojima je plaćao i dnevnice, da bi izgledalo kao da u svakom gradu ima veliku podršku. O trošku građana koje je time obmanjivao i koje je na taj način lagao.

On je ubacio nekoliko potpuno besmislenih kandidata, samo da bi u RIK-u imao više svojih predstavnika, da nadgalasaju sve nepravilnosti u njegovu korist.

On je imao preko sto puta više pojavljivanja na TV-u od svih ostalih kandidata zajedno, ukupno.

On nije izašao ni na jednu jedinu debatu.

On je silovao sve dnevne novine dan pred izbore, postavljajući oglas koji ujedno prekriva celu prednju i zadnju stranu, iako takva opcija jednostavno ne postoji u njihovim ponudama.

On je u svom prvom predizbornom TV spotu otvoreno rekao da je Srbiji potreban diktator, jedan vozač koji će o svemu odlučivati.

On je u svom drugom predizbornom TV spotu slagao u bukvalno svakoj svojoj rečenici.

On je u svom trećem predizbornom TV spotu narod Srbije okarakterisao kao razmažena derišta, a za promene koje navodno treba sačekati pokazao i da nikada neće doći jer rerna koja predstavlja rad na tim promenama nije ni bila uključena.

On je u svom četvrtom predizbornom TV spotu otvoreno rekao da narod Srbije treba da sačeka više od 35 godina da bi on ispunio svoju datu reč.

On plaća statiste da padaju u nesvest, pa čak i to veoma nevešto, da bi izigravao Supermena.

On je naredio da se glasovi broje javno na TV-u, i onda pokazao da su glasački listići potpuno ispeglani i nesavijani.

On je tvrdio da kontra-mitinga nikada neće biti, a onda nudi dnevnice jadnim gladnim ljudima da se pretvaraju da ga podržavaju na kontra mitinzima.

On je ukrao glasove.

On je rekao da se u Srbiji živi bolje nego u 90% zemalja EU.

On nas pravi budalama.

On preti.

On krade.

On laže.

On mora da ode.

Odmah i po zakonu.