Maskenbal na Rudniku – Vojisav Ilić

Rad, Beograd, 1981.

I kod nas ovamo maskenbal se gradi,

Pozvani su stari, pozvani su mladi –

I odbor je sklopljen. I već ovih dana

Pozvaćemo goste i sa drugih strana.

Predsedink odbora o svemu se stara,

Jer on je određen da predstavlja cara:

Imaće na grudima model zlatnog runa,

Ali mu na glavi neće biti kruna –

Nego, mesto krune, čakov ili kapa;

Odbornici biće gomila satrapa.

Kraj njegovih nogu skupiće se zveri:

Medvedi, majmuni, mačke i panteri.

Gospođice lepe i gospođe mlade

Predstavljaće gole nimfe i najade.

Ta i sam će Rudnik, kad ga smej probudi,

Od silnoga smeja da razvali grudi.

Za veselje takvo i za ljubav njinu,

Sam načelnik pristo, da predstavlja svinju.

Jedna lepa gospa, ali dosta stara,

Nabavila ruvo od jednog žandara.

Car je na to pažnju obratio mnogo,

Svaki svoga „faha“ da se drži strogo:

Tako smo pozvali i jednog seljaka,

Da predstavlja sobom hromoga prosjaka.

Nego tu se društvo zabrinulo celo :

Da li seljak ima prosjačko odelo?

Jedna mudra glava reši zbrku celu:

Ta nek dođe seljak u svome odelu.

Eto, to je program, neka svako vidi;

Pišite nam, Srbi, kako vam se svidi?