Askurđel, navrndeda i ostali kurajberi
Autor: Vera Vujičić
- Reči, reči...
Postoji jedna interesantna knjiga, "Oni imaju reč za to" Hauarda Rajngolda, koja govori o specifičnostima pojedinih kultura, odnosno jezika, pa u nekima od njih nailazimo na reči ili fraze, koje ne postoje u drugim jezicima. Na primer, španske reči, siesta, ili duende, ili nemački weltschmertz.
Takođe, neki jezici su bogatiji od drugih; neki imaju veliki broj reči za jednu pojavu, a drugi, jedva jednu.
Poznata je tvrdnja da Eskimi (navodno) imaju različitih 50 reči za ono što mi jednostavno zovemo snegom.
Kasnije je ova tvrdnja opovrgnuta, čak je lingvista Geoff Pullum napravio humoristički osvrt, Great Eskimo Vocabulary Hoax.
Bilo kako bilo, naš jezik nema te mnogobrojne finese, što se snega tiče, jer - sneg je sneg! Eventualno, neki pršić i možda ima još poneka reč. Da, škripac, za onaj čvrsto napakovani sneg, koji škripi pod nogama. Sigurno ima još izraza u tom smislu, ja ne znam. Izuzev ako se u tu grupu mogu ubrojati lapavica, bljuzgavica, kijamet itd.
- Preci, pradedin čukundeda
Ipak, naš jezik je verovatno šampion što se tiče izraza za porodične odnose i titule. Ko još ima sve te šurnjaje, svastike, zaove, pašenoge, svekrve, jetrve, šogore i deverove?!
A tek nazivi za pretke! Donedavno sam se smejala, čudeći se kome su potrebni toliki izrazi za pretke iz davne prošlosti. Kome i za koju priliku treba poseban naziv za čukundedinog pradedu?! To je sedmo koleno, odnosno, sedam generacija unazad.
Znači, neko ko je živeo pre 175-200 godina. U kom kontekstu vi pominjete - i zašto - takvog pretka? By the way, takav predak se zove askurđel. Njegov otac je kurdelj, a kurdeljov predak je kurđun. Posle njega dolazi kurlebalo (s oproštenjem!), to je deveto koleno, devet generacija unazad. Neko ko je rođen u drugoj polovini 18. veka.
E, taj mi treba!
Htela sam da vidim šta meni dođe moj predak, grof Mihail Miloradović, rođen 1771. u Sankt Petersburgu, koji je bio general ruske carske vojske.
Za pomenutog pretka sam čula još odavno, u detinjstvu. Mama, tetke i ujaci bi ga ponekad spominjali. Međutim, meni ta tema nije bila interesantna, nikakvu vezu sa tim čovekom nisam videla. Uostalom, za njega niko drugi nije ni čuo, ni tada, a ni sada. Bar, ne u Srbiji. Čak ni u kafani Stara Hercegovina, gde visi njegov veliki portret, nisu znali da kažu ko je na slici. Slegli su ramenima; Neki čovek.
Isti takav portret, ali original, sam videla u Muzeju Borodinske bitke, u Moskvi.
E, to je već bilo nešto drugo! U tom okruženju, u muzejskoj tišini, gde je sve svečano i zvanično, osetila sam mali treptaj srca. Stojim pred portretom, gledam, mislim se: Eh, što su ti geni! Čak i posle tolikih godina, u grofovim špicastim crtama lica, prepoznajem fizionomiju moje majke, a još više, mojih ujaka.
Dalje, sa čuđenjem sam zaključila da u Rusiji gotovo svako zna ko je Mihail Miloradović. Kako to? Pa, išli smo u školu – bio je uvek isti odgovor – kako ne bismo znali!
Poče neki mali ponos da me obuzima. Bilo mi je milo, mada, osetih se neadekvatno, jer sam tolike godine ignorisala ovog svog, blago rečeno, živopisnog pretka.
Znači, on mi je kurlebalo! Njegov otac, general Andrej Miloradović (1726-1798), mi dođe sukurdov.
Pored toga što je meni sukurdov, bio je blizak prijatelj sa izvesnim generalom, Mihailom Kamenskim, a njihovi sinovi, Sergej Kamenski i Mihail Miloradović, su takodje bili bliski drugari i saborci u Napoleonskim ratovima.
Sad mogu mirno da spavam, sve sam raspetljala, ko kome šta dođe.
No, tu se priča ne završava, ima dalje...
Mnogo godina kasnije, oko 200 godina kasnije, potomci (bele pčele) ove dvojice prijatelja se iznenada (to se kaže: igrom sudbine) sreću u Moskvi.
- Intermeco
Dok sam ja po Sankt Petersburgu obilazila muzeje, crkve i ostale znamenitosti ovog čarobnog grada, moju prijateljicu, čiji sam gost bila u Moskvi, posetio je stari prijatelj, koji je neplanirano poveo i svog gosta. Neki grof Akeksej Kamenski. U razgovoru, moja prijateljica reče kako sam otišla da vidim spomenik mom slavnom pretku, koji je bio i gubernator svog rodnog grada, Sankt Petersburga.
Kad grof skoči: Štaaa?! Kako? Pa taj njen kurdelj askurdjel i moj kurajber od navrndede su bili najbolji drugovi, grofovi generali, još hiljadu osamsto i neke…
- Novo prijateljstvo, potomci ratnih drugova: grof Aleksej Kamenski
Dan uoči odlaska iz Rusije, srela sam se sa grofom Aleksejem Kamenskim.
Susret je ovekovečen, a možda će se njegovi i moji potomci negde sresti, jednom, kroz 150-200 godina.
P.S. Glumica Helen Miren (Elena Miranova) je potomak generala Kamenskog. Da li da joj se javim, možda i nas dve imamo neku tajnu vezu?
