MUŠKARCI U TRI KOLONE (STUDIJA SLUČAJA – SRBIJA)
Autor: Milovan Subotić
- Tata ... a šta je to muškarac?
- To je sine neko ko je jak, ko pazi, voli i brine o svojoj porodici .
- Tata , pa to je super ... hoću i ja da budem muškarac kao mama!
- Homoseksualci
Prosto rečeno, muškarci koji vole muškarce. Od 17. maja 1990. i rezolucije Generalne skupštine SZO, ovi ljudi se računaju u zdravstveno “neporemećene”. S pravom. Računa se da sa ženama koje vole žene, predstavljaju do 10% ukupne populacije. Homoseksualci vole svoje istopolnike. Isto im se neko sviđa, isto loše spavaju zbog toga, trepere, žive za prvi sastanak. Isto se zaljubljuju, vole... U zemljama koje dozvoljavaju istopolne brakove, žive u harmoničnim ili manje harmoničnim bračnim vezama. Neki se posvađaju, pa izglade, neki raskidaju, neki plaču posle raskida i treba im vreme da odboluju i naprave mesto nekom novom partneru. Neki su uredni, neki su aljkavi, neki su odlični učenici i kasnije studenti, inženjeri, pravnici. Neki pak, prave puškice i turaju bubice u uši, pa tako završavaju fakultet. Neki su patriote, neki malo manje, neki vole životinje i posvećuju im se, neki isto tako smatraju da kuće i stanovi nisu sjajno mesto za druge živuljke sem čoveka. Koplja se lome oko stava da je homoseksualnost urođena stvar i onih koji tvrde kako se to postaje. Činjenica da u ukupnoj populaciji, ona koja je homoseksualne provenijencije zauzima do 10%, i da je tako “otkad je sveta i veka”, ovim drugima uglavnom zatvara usta.
Neke poznajem. Imam ih među prijateljima.
- Pederi
Prosto rečeno, muškarci koji mrze muškarce koji vole muškarce i muškarce koji vole žene. U kolokvijalnom govoru često se poistovećuju sa homoseksualcima, što je nepravedno. Štaviše, homoseksualci se ne poistovećuju sa pederima i zato izostaje reakcija na povezivanje imena nekih ljudi iz javnog života sa ovom drugom kolonom. Na prvi pogled često zaliče na ljude, identifikuju se kad progovore. Pederi ne vole emotivno ostvarene muškarce, kako one koji su sklad našli sa istopolnicima, tako i one koji ekvilibriju nalaze sa ženama. Kad homoseksualci organizuju okupljanja, pederi prave kontramiting, ogrnuti u desničarske, neonacističke i paracrkvene grupe za koje se pretpostavlja da u okviru svojih kompaktnih sredina, kao zmija noge, skrivaju sopstvene homoseksualne sklonosti ili otvorenu homoseksualnost. U spoljnom svetu štite se agresivnošću prema sebi sličnima jer bilo je i biće – napad je najbolja odbrana. Psihoanalitičari su skloni da razlog svedu na onu narodnu „svako se češe tamo gde ga svrbi“, objašnjavajući netoleranciju samoodbranom od osećanja sopstvenih slabih tačaka, odnosno latentnog homoseksualizma. Nije im to za bacanje. Pederi nemanje svog emocionalnog ispunjenja, ili, još češće, imanje lažnog, nadomešćuju kroz kvazipatriotizam, tzv. navijačke strasti, veličanje ratnih zločinaca, religijskih dogmi i obožavanje grandovsko-pinkovske subkulture sa ženom skinutih gaća, uvek spremnom da pederu ugodi. Kad peder dobije žensko dete, pesma koju naručuje u kafani je „Ti si ćer’o tatin sin..“ Neke poznajem, nemam ih među prijateljima.
- (Pro)feministi
Prosto rečeno, muškarci koji vole žene.
Čim se pomene ta strana, ružna reč feminizam, zlonamerni (češće) i neupućeni (ređe), pomisle na kohorte “nedojebanih, ljutih i ogorčenih žena koje su svaki dan na ulici, te viču, provociraju i protestuju”. A da li zapravo postoje muškarci feministi? Istina je, kako je to neko davno primetio, da muškarac može biti feminista baš onoliko koliko i belac može biti crni nacionalista – “pravno je moguće” ali je malo verovatno. Dalje, pitanje je da li bi to i bio muškarac koga bi žena volela ili bi to bila nekakva bespolna kohabitacija u neuzvraćenoj ljubavi. Zato ćemo o predstavniku treće kolone govoriti kao o profeministi. Muškarci profeministi su ona treća kolona koja voli, bolje reći, obožava žene. Sreća muškarca profeministe je njegova zadovoljna partnerka. Muškarci profeministi se nikada neće rugati ženi ili govoriti viceve na njihov račun, njima je omalovažavanje žena jako nisko i bedno. Muškarac profeminista nikad neće koristiti ono čuveno “ali” kada opisuje bilo koji vid diskriminacije kojima su žene izložene. Muškarac feminista voli da izađe sa drugarima na pivo, da ode na derbi ili zagine u noćnom provodu, ali svojoj partnerki ne izdaje specijalne dozvole za njene ekvivalentne socijalne potrebe, naprotiv. Muškarac profeminista zna šta je feminizam. On veruje da muškarci i žene zaslužuju isti tretman, i ne predstavlja mu nikakav problem da to prizna. Muškarac koji misli da žene manje vrede, u bilo kom pogledu, može da ima najbolje manire, ali jednostavno ne može da bude profeminista. Zbog toga ih ne bi trebalo pomešati sa tzv. “dobrim momcima”, koji deklarativno imaju pristojno ponašanje, ali i podrazumevaju da zbog tog “odricanja” zaslužuju nagradu. Najkraće, pristojno ponašanje “dobrih momaka” seže do skinutih gaća. Profeministi je pristojno ponašanje jednostavno deo njega, to je nešto sasvim normalno - te ni ne očekuje da će ga neko pohvaliti kako je dobar.
Moji su muški prijatelji, jako dobro se razumemo.
