Pun mi vas je…

Pun mi vas je...

Gost autor: Bojan Dragićević

Ja sebi retko dajem oduška, ali sada ću morati. Jbg, danima mi silujete živce onako najbrutalnije, baš ne znate kad je dosta.

Dakle, pun mi vas je kurac! Znam da bi mnogo voleli da se ovo kaže finije i kulturnije, učitivije, ali ne može. Zašto? Zato što mi vas je tako nepodnošljivo pun kurac da me ne zanima kako će ovo grubo ili vulgarno da zvuči. Zato što je ono što vi uporno radite hiljadu puta grublje i vulgarnije. Pun je mi kurac više moronske priče o Kosovu - pre bih poverovao u ,,Mačka u čizmama", možda i u bezgrešno začeće, nego da je Kosovo deo Srbije. Jer, newsflash, znam da će ovo mnoge da iznenadi bolno... NIJE! Da je Kosovo zaista deo Srbije, kao što nije:

1.) između ostatka Srbije i Kosova ne bi bilo graničnih prelaza, mogli biste da pređete bez ikakvih dokumenata i bilo kakve provere.

2.) zvaničnici Republike Srbije bi mogli da uđu na isto bez ičije dozvole i ikakvih problema i zahteva. Sama činjenica da moraš nekog da moliš da uđeš u kuću pokazuje da ta kuća više nije tvoja.

3.) ovaj kičeraj od voza bi prošao kroz Kosovo kao deonicu između Kraljeva i Kragujevca, bez ikakve drame i zastoja.

Ali, pošto je Kosovo, svidelo se to vama ili ne, de facto nezavisno, ovo nije slučaj. Nacionalisti su kao vernici, i jedni i drugi bi najradije ignorisali činjenice koje im ne idu u prilog. E, pa, neće moći. Činjenice ne nestaju samo zato što se vi ponašate kao razmažena derišta. Realnost se ne menja samo jer se nekom ne sviđa. Možete da zatvarate oči koliko hoćete, kada ih otvorite - činjenice će opet biti iste.

Da ponovim, ako nisam bio jasan, ja razumem da vi sa doktorskim mozgovima imate problema sa shvatanjem ovakvih suptilnosti - pun mi je kurac Kosova. U principu, to znači da sam poprilično nezainteresovan za Kosovo. Ja razumem potrebu države da održi svoj teritorijalni integritet, ali to se radi profesionalnom diplomatijom i razumnim i realnim diplomatskim planom, koji zapravo dugoročno daje rezultate, za razliku od ovih plitkih i besmislenih samopopišavanja, koja su upravo i dovela ovde. Ovo to nije, mislim ozbiljan, razuman i realan diplomatski plan. Ne samopopišavanje, to definitivno jeste. Iskurčiš se profi bokseru u kafiću iz čista mira, kad on ustane, kažeš nisam 'teo, pobegneš kući i pričaš kako ćeš da ga prebiješ kad ga vidiš sledeći put. Patetično. Upravo zbog ovakvih metaforičkih vozova ste i izgubili Kosovo, zato što vam je državna politika bila idiotska, impulsivna i demagoška. Zato što ste se kurčili u prazno, a onda kukali kako je svet nepravedan kad dobijete po labrnji. Ovo je čista amaterska nacionalistička histerija predvođena istim ljudima koji su vas na istu foru jahali devedesetih. Evo vam zamlaćujte se nacionalizmom, a mi ćemo da pljačkamo i ruiniramo državu, sve institucije i vaše živote pride. Vi ginite, a mi ćemo da gradimo nelegalne vikendice i dobijamo stanove od bombardovane države. Ali vi se davite pričama o Kosovu, jer, znate, Kosovo je bitno za naš identitet i Kosovo je ponos i srce Srbije. E pa jebem ti takav identitet, takav ponos i takvo srce.

Jesam li napomenuo da mi je pun kurac Kosova? Možda niste primetili. Pun mi je kurac te crvene haringe za zaluđivanje masa, te probušene zavese koja se uvek navlači kad se neko uhvati u lopovluku, tog političkog keca iz rukava koji služi da se zamlaćuje narod i kradu glasovi. Pun mi je kurac Kosova. Pun mi je kurac lažnog patriotizma. Pun mi je kurac patriota sa mentalnim sklopom klinaca wannabe huligana ('aj' tutanj po patike tokom nekih protesta o Kosovu). Pun mi je kurac ovih sa vlasti što ih zaluđuju zbog unutarpolitičkih poena, rejtinga i vlasti. Pun mi je kurac profesionalnih desničara koji se zapošljavaju u vlasti da bi živeli na budžetskoj sisi dok dalje ubijaju sudbinu jednog čitavog naroda. Što bi Bata Stojković rekao, ti domaćini misle da je njima dato da kao svoje potroše vreme jednog naroda, kao da posle njih ništa ne može da se desi. Pun mi je kurac patriJota koji galame u miru, a kada je rat ne možeš da ih nađeš nigde ili pobegnu preko. Pun mi je kurac ovih što srbuju, a da se zapuca, rov i pušku ne bi videli. Pun mi je kurac ovih što lepe etikete autošoviniste i izdajnika ako kažeš ono što vidi i dete od pet godina. E, pa, meni možete da lepite etikete do sutra jer mi se realno jebe za vaše mišljenje (to je jedna od beneficija koje sam stekao). Pun mi je kurac rulje koja ne shvata da je opet izmanipulisana i da služi samo kao nogar na nečijoj fotelji.

Sa druge strane, kao relativno mladom čoveku, jebe mi se za to neverovatno precenjeno parče zemlje, koje je realno odavno izgubljeno i na kom država Republika Srbija nema sredstva da sprovodi svoje zakone. Jednako tako, nema ni stanovništvo. Još nisam dobio odgovor od patriJota šta bismo radili da nam se sutra nekom magijom vrati celo Kosovo sa milion Albanaca sa pravom glasa. Naravno, da taj odgovor nije uključivao etničko čišćenje ili genocid (na koji smo inače brzi da kukamo kada je protiv nas). Hoću, bre, da živim. Hoću da učim. Hoću da istražujem. Hoću da radim nešto. Hoću da se zajebavam. Hoću da vodim ljubav, hoću da se bavim nekom umetnošću i hoću život vredan čoveka. To kao građanin imam pravo da zahtevam od države jer ona nije ništa do jebenog servisa građana. Barem u civilizovanom svetu, ne govorim o afiričkim diktaturama kojima smo daleko bliži, i po uređenju i mentalno. Kada biste se otrgli od mitomanije, tribalizma, lažnog patriotizma i etatizma, pa za promenu razmislili malo, shvatili biste i sami da bismo mnogo lepše i srećnije svi živeli da je ovo slučaj. Neću da prođem kako su prošli naši roditelji, da nemam za hleb i da idem da ginem za tuđe interese. Jebe mi se za patriotizam, bar onako kako ga krdo shvata. I, znate šta, jebe se gotovo svim mlađim ljudima koji glavom bez obzira beže iz ove zemlje. Upravo zato što je ona zaglavljena u nekom limbu idiotizma iz kog mi se čini da se neće skorije izvaditi.

I, da. Daleko više od Kosova mi smeta estradizacija države, čije je izgubljeno Kosovo, baj d vej, čist produkt. Smeta mi cezaristička diktatura u kojoj živimo. Smeta mi što je pravna država likvidirana u Savamali. Smeta mi partijska država. Smeta mi zastareli Karić. Smeta mi nevini Dinkić. Smeta mi partijsko pravosuđe. Smeta mi jednoumlje. Smeta mi medijska tabloidizacija. Smeta mi nekultura. Smeta mi poslanik Rističević koji bi da krivično goni lezbejke. Smeta doktor Nebojša iz Beograda. Smeta mi Đuka Moler koji zna da homoseksualci nisu normalni jer je Bog stvorio Adama i Evu za sedam dana. Smeta mi Toma Diploma, čovek koji je diplomirao u nedelju, i to onu kada nije bio u zemlji. Smeta mi ukratko ceo leteći cirkus ,,Dr Mića", odnosno cela politička elita ove zemlje, budući da je ona daleko veći problem od bilo kakvog Kosova, koje je, inače, otišlo još Kumanovskim sporazumom, što bi do sada trebalo i slepcu da bude jasno. I, ako vam je do njega toliko stalo, umesto da napravite neku smislenu državnu strategiju dugoročno i da kratkoročno pomažete Srbima dole, vi pravite jebeni kičeraj od voza izlepljen provokacijama i onda kukate kako vas neko provocira. Hajde. Smetaju mi i ikone u vozu sekularne države, a smeta mi i poresko privilegovanje SPC dok se bolnice i škole raspadaju. Sve mi to smeta. I sve to iz dana u dan ubija Srbiju, kao neki zloćudni tumor koji je narastao van mere.

Hvala na pažnji. Jebem vam mater svima, počev od Hansa Holcijusa, pa nadalje.

Photo credit: mr.throk via Foter.com / CC BY-SA