Ateizam
Autor: Zoran Plećević
Da li je moguće danas, da čovek bude ateista u zemlji Srbiji?
Možda je moguće, ali iskreno mislim da je jako teško, skoro nemoguće. Srbija jeste sekularna država, tako se priča. Ima o tome u ustavu. Piše tamo, crno na belo, mada, moram da priznam da ga nisam čitao. Nisam ni zavirio unutra i ne pada mi na pamet da bilo kada to uradim. Znači, pouzdano sasvim ne mogu bilo šta o tome da kažem. Ipak, tako bi trebalo da bude, bili smo socijalistička država, crkva je bila izvan svega i niko nije pominjao da se bilo šta promenilo.
Možda jeste, možda nije, ali bilo kako bilo u Srbiji je na neki način sve podređeno veri i religiji i oni koji iz bilo kojeg razloga ne veruju (ateisti - nevernici) hteli to ili ne, padaju u drugi plan, idu pod led, obrali su zelen bostan ili kako se već u kom kraju kaže.
Odrastajući i probijajući se kroz život čovek koji je doneo odluku da ne veruje i nema ni vremena ni potrebe da se i dalje predomišlja i lomi oko toga, oko svog ateizma i nevere. Čak i ne razmišlja o religiji. Država tu nije htela ili nije ni imala nameru i vremena da se mnogo meša. Popuštala je i povlačila se gde god je mogla, dobrovoljno ili priterana uza zid i sve što nije mogla da reši za svoje građane prepuštala je religiji i crkvi, a oni su raširenih ruku sačekivali.
Jednostavan primer, ako čovek reši i krene da se bavi nekim poslom i ni u jednom trenutku mu ne padne na pamet da ide u crkvu i da se moli bogu, da pali sveće nego zasuče rukave, opljune u dlanove i prihvati se posla. Ali, vrlo brzo će primetiti da to što je navalio na posao nije dovoljno. U državi jednostavno nedostaje karika koja bi povezivala vredne ljude sa poslom. Svesna je država toga i kako nema mehanizam da se izbori sa tim povlači se u stranu ostavljajući građane na cedilu.
Vrednom čoveku ponekad i pođe za rukom da uradi ono što je naumio. Završi posao, okrene se iza sebe i vidi da je to njegovih ruku delo i da nikakva viša sila nema nikakve veze sa tim. Ali, velika je nesreća ako se kojim slučajem razboli, ako hitno mora na operaciju. Onda nikakve vajde od sukanja rukava, ni od sukanja brkova. Odjednom se nađe u nekom sobičku koji inače sam nikada ne bi našao, a kamoli svesno odabrao. Prepušten samome sebi i Bogu i ako je ateista, ne piše mu se dobro, jer je ceo sprat i ta soba u njegovim rukama.
Ako ste se namerili i rešili bilo šta, da radite neki posao ili morate hitno da se operišete i one rukave zasukali, vratite ih u početni položaj. Spustite ih, stigla je zima, valjaće vam dugi rukavi. Možete da se prehladite pa ste tek onda nagrabusili. Na tom odeljenju vas neće lečiti od nekih drugih bolesti.
Pa šta ćete onda? Nešto svakako morate. Da se ipak obratite Bogu?
Da li ateista uošte sme, čak i u sebi da izgovori tako nešto a da ne izneveri samog sebe?
Da se molite Bogu.
To je jedino što vam je u ovom trenutku preostalo u zemlji Srbiji.
A vi ste ateista?
Loš trenutak ste odabrali za versko opredeljenje i predomišljaj.
