Sinestezije
Gost autor: Igor Mijović
Ponovo je došlo to doba godine. Donja usna mu je podrhtavala dok je stajao na balkonu, zagledan u tople obrise rodnog grada. Šištanje decembarskog vetra ga je milovalo po licu. ,,Ustanova" ga je pustila da praznike provede sa porodicom, ali sva toplina je iz ovog čoveka davno iscurela. U pozadini čuo je glas svog oca koji je držao govor za porodičnim stolom. Krut kao kamen stajao je tu, čini se kao večnost. Iznenadan prasak ga je oduvao s mesta. Sada je klečao iza ograde balkona, u šoku gledajući dok je nebo iznad grada eksplodiralo u hiljadu boja. Pred očima mu se mutilo, više nije bio na balkonu. Znojavim rukama se čvrsto držao za blatnjave lestvice ispred sebe. Glas njegovog oca se pretvorio u glas mnogo grublji i energičniji, koji je sevao naredbe. Eksplozije i praskovi su i dalje bili prisutni, spremni da ga odvuku pod zemlju. Ledeni strah mu se uvlačio pod kosti, dok su ga krv, zemlja i parčići drveta šibali po licu, a onda, poput uboda igle, osetio je zvuk pištaljke u svom uhu. Uz očajnički beli krik počeo je mahnito da se penje. Rov je bio iza njega, a u svom jurišu kao da je kroz vazduh leteo, i sve se završilo uz jedan tup udarac.
Igor je III razred srednje škole, budući student istorije, ateista.
Veliki ljubitelj ''Igre prestola'' i ''Gospodara prstenova''.
