Indonezija za početnike (Deo osmi)
Autor: Aleksandra Mijović – Anja
Često me čitaoci zapitkuju kad ću da nastavim, a ja nikako. Možda zbog toga što sam vas navikla da se smejete uz moje putešestvije. Al’ danas mi moja autorka Vera dade ideju. Pride i prijatelji me zapitkuju šta da kusaju u indonežanskom restoranu. Pa, ’ajd’, malo o toj temi – hrani, meni lično najomiljenijoj!
Indonežanska kuhinja je dosta slična kineskoj i većina jela su samo varijacije. Odma’ da napomenem da čuvenu ’’padang’’ kuhinju ne merem probati, jer je ljuta do besvesti. U stvari, sva jela su papreno ’’čilijanski’’ pripremljena, pa su prve dve reči koje sam naučila bile tidak pedas (neljuto). No kad konobaru izreknete te, dve reči, često mu uđe na jedno uvo, a izađe na drugo. Na teži način sam naučila da nikad ne zagrabim veliki zalogaj, no da budem oprezna. Prvo skeniram tanjir u potrazi za zalutalom čili papričicom, a onda njušim vazduh, pa tek zagrabim mrvicu obazrivo, tutnem u usta i čekam da l’ ću da se pušim k’o parna lokomotiva. Interesantno je da u indonežanskim restoranima nikad ne dobijete potpun pribor – nož vam ne daju. Da li se plaše da bi bračne razmirice uz trpezu mogle da prerastu u krvavi pir, ne znam, ali kad naručite šniclu, snađite se samo sa viljuškom i kašikom.
O indonežanskim običajima hranjenja drugi put. Sad vam predstavljam listu jela koje bi valjalo probati.
Nasi goreng
Prženi pirinač. Postoji sijaset varijanti. Najviše volim nasi goreng ikan asin. Prženi pirinač sa usoljenom ribom. U jelo obično ide prženi šelot (mladi, crveni luk), jaje na oko i krupuh. Krupuh je ono što u srpskim, kineskim restoranima zovu čips od škampa.
Mie goreng
Pržene nudle. Takođe milion podvrsta. Preferiram mie goreng telur asin. Već ste utanačili goreng je prženo. Telur asin je usoljeno jaje, ljuska mu je zelene boje, a ukus fantastičan. Uz to obično idu klice soje i pirinča, vodeni spanać i kineski kupus.
Rendang
Na ovo jelo su Indonežani specijalno ponosni. Čak se i glože sa Maležanima čije je. U pitanju je junetina koja se dugo kuva u kokosovom mleku.
Ikan asam manis
Postoje dve varijante, sa rečnom ribom i to gurame (tropski šaran) ili morskom kakap merah (red snapper, ne nađoh ime ribice na maternjem jeziku). To je klasično kinesko jelo, riba u slatko-kiselom sosu. U većini restorana možete videti kuvara kako uz aktobatsko mlataranje ogromnim noževima, nalik sabljama očas posla ukloni sve kosti iz ribe. Bitne primese jelu su ananas, mango i liči.
Bubur ayam
Pirinač se toliko raskuva da izgleda kao puding. Ayam je piletina. Pride ide prženi šelot, soja sos, tahu (tofu) i tempeh. Tempe je tradicionalni, indonežanski dodatak jelu. U pitanju je specijalno fermetirana soja, koja se uvija u babanino lišće. Obično se prži u dubokom ulju. Obožavam tempe, ali soja je loša za moju malenkost, pa se trudim da je zaobilazim da ne bih izgledala k’o šar-pej u ljudskom obliku.
Sop buntut
Čorba od kravljih repova. Služi se uz krupuh, kuvani pirinač, limetu i sambal. Sambal je po izgledu nalik kečapu, ali avaj, jadan je onaj koji uzme podosta ovog sosa! Sambal se priprema sa usoljenom ribom i naljućim papričicama koje možete naći u tropskim krajevima i neizbežan je maltene uz svako jelo.
Nasi uduk
Rekla bih da je ovo omiljeno jelo Javanaca. Pirinač skuvan u kokosovom mleku sa prstohvatom mesa i sayur-om (povrće, obično vodeni spanać, krastavac i mlada boranija).
Sate ayam
Ražnjići parčića piletine koji se umaču u sos od kikirikija.
Bakmi goreng
Pržene nudle, ali od pirinča. Mijovićima najomiljenije varijante su kwetiau (pljosnate nudle) i bihun (tanušne nudle kao vlasi kose). Na bihun sam natrčala u prodavnici Idea i pala u nesvest, cena prava sitnica – 700 dinara za po’ kile. Ovde ne koštaju više od 50 dinara.
Rawon
Tamna čorba od junetine. Meso se kuva sa belim lukom, šelotom, čili paprikom, keluak (neko zrnevlje koje ne znam gde da smestim), đumbirom i kurkumom. Najpoznatija je rawon setan (đavolja čorba iz javanskog grada Surabaje).
Bakpao
Ubeđena sam da je ovo kineska grickalica, al’ Indonežanima to ne smem da ukažem, bilo bi opasno. To su hlebčići od pirinča punjeni prženom piletinom sa začinima.
Sop kambing
Interesantno je da i ovca i koza imaju isti naziv – kambing, pa nikad ne znate da li će vam uručiti čorbu sa meee ili beee. Ovo jelo je toliko ljuto da čak i veliki ljubitelji čilija vrište i preznojavaju se. Ne započinjite klopu bez velikog paketa papirnih maramica.
Otak – otak
Izmešano meso ribe i krabe uvijeno u bananino lišće i ubačeno u ćumur od kokosovih oraha. Služi se kao predjelo i često je gratis.
Kalimantan kepiting
Fantastično jelo sa Bornea. Crvena kraba kuvana u pomorandžinom soku.
Bebek goreng
Jelo liči na čuvenu ’’pekinšku patku’’. Meso se namaže sosom od meda, limuna i kikirikija i ispeče. U restoranu možete naručiti pola ili celu patku. Obično je natopljena palminim uljem, pa dok jedete mast vam se sliva niz bradu. Birajte da sednete tako da astal bude blizu kupatila, jer kad završite sa jelom, kapljaćete i praviti masne fleke na sve strane.
Opšte je poznato da nisam sladokusac i da me slatkiši ič ne interesuju, al’ nekako nije lepo ne pomenuti nijedan indonežanski kolač. Svi kolači su im ekstremno slatki, tako da doživite šećerni šok posle prvog zalogaja. Najpoznatiji je svakako martabak, kolač od pirinčanog brašna, natopljen sirupom od šećerne trske sa kikirikijem i čokoladom.
Makan dulu – ’Ajde da se jede! Prijatno!
