Festivali: ACL 2016
Autor: Vera Vujičić
Iako je, kalendarski, jesen već uveliko u toku, sezona letnjih muzičkih festivala još traje. Kod nas, u južnim krajevima, leto možda nije večno, ali traje jako dugo. Oktobar je, definitivno, letnji mesec.
Prošli vikend sam provela u Ostinu, u kome se svake godine u ovom periodu održava Austin City Limits (ACL) festival. Ovo je bio petnaesti po redu, a ime nosi po jednoj drugoj muzičkoj manifestaciji, koja se već više decenija održava u ovom šarmantnom teksaškom gradu, poznatom po svojoj bogatoj muzičkoj istoriji.
Ostin nije samo glavni grad Teksasa, već je i glavni grad sveta, što se tiče žive muzike. Nigde u svetu nema toliko mesta za izvođenje muzike uživo (po glavi stanovnika), kao u Ostinu. Ovu titulu nosi već decenijama, a slobodno mogu da kažem da zaslužuje bar još nekoliko priznanja.
To je grad mladosti i pameti, naprednih ideja, političkih, ekoloških, kulturnih, pa i kulinarskih. Posebnu nagradu zaslužuje za šarm i lepotu, jer centralni Teksas po svemu podseća na Provansu, onako brdovit, sa lavandom, koja se plavi, sa vinogradima, čempresima, maslinama i tim suncem, koje večno sija.
Festival se održava u Zilker parku, koji je u centru grada. To je veliki park, površine oko 140 hektara, kroz koji protiče i rečica, Barton Krik. Taj park je idealan za jedan takav veliki skup, jer drveće, sa ogromnim krošnjama, pravi potrebnu hladovinu, ali ima i velikih delova parka, koji su jednostavno, ogromna livada, spremna da primi na desetine hiljada posetilaca i osam pozornica, na kojima za tri dana nastupi 130 učesnika.
Pored toga, tu su i mnogi drugi sadržaji – štandovi poznatih restorana i barova, od svega i za svakoga ponešto, prodavnice suvenira, umetničkih predmeta, nakita, kao i punktovi sa svežom pijaćom vodom, koji su raspoređeni po celom parku. Ipak, toplo je, a dan dugo traje.
Ove godine smo imali veliku sreću, vreme je bilo divno! Sva tri dana je bilo verdo i prijatno, ne preko 30*C. Proteklih godina je bilo i nesnosne vrućine, znalo je sunce da upeče, da mozak proključa, a ,,tri livade, nigde ‘lada nema”, što smo stoički podnosili, namazani losionom za sunčanje, sa SPF 70.
Bivalo je i kišnih festivala, sa blatom i neprijatnostima, bilo je festivalskih dana, kada je program prekidan, a svi posetioci izbacivani iz parka, zbog nadolazećeg nevremena. Pre dve godine, treći dan festivala je otkazan, zbog prave suptropske kiše, koja je pljuštala prethodnih dana i teren učinila nesigurnim. Pare su nam refundirali, ali grupu Franz Ferdinand nisam videla, što još uvek nisam prežalila.
Festivali su divni, sami po sebi, a još su lepši u dobrom društvu. Kao i obično, i ove godine sam išla sam sa mojom ćerkom i njenim drugarima. Nas osmoro! Na vreme smo iznajmili prikladnu kuću, preko vebsajta airbnb.com, što nam je mnogo bolje, a i bar 30% jeftinije, od hotelskog smeštaja. Imali smo sav komoditet i privatnost, imali smo čak i bazen, a moja ćerka nam je svakog jutra spremala doručak.
Naša kuća se nalazila na zgodnoj lokaciji, tako da smo za manje od pola sata mogli da stignemo do parka. Okolne ulice su zatvorene za saobraćaj, ali – šetnja je zdrava, za telo i duh. Dnevno smo prelazili oko 20 km, jer smo po ceo dan bili u pokretu.
Često me prijatelji pitaju, zar mi nije neprijatno da budem u tako velikoj gužvi, zar se ne plašim, misleći da se po tim festivalima skuplja kojekakav svet, narkomani i razularena omladina.
Naprotiv, to je događaj na kome ima mesta za svakoga, za sve uzraste i muzičke ukuse. Jedan veliki piknik, na kome se najnormalnije mogu videti tri generacije: babe i dede sa unučićima, bebe u kolicima, deca od 2-3 godine, na ramenima svojih roditelja, nešto starija deca koja igraju ping pong, trče i zabavljaju se.
Jedan deo parka je prilagodjen deci i porodicama, oni imaju i poseban ulaz, da se ne bi gurali sa hiljadama drugih posetilaca. Veliki šator gde se deca igraju i zabavljaju, zaklonjena od sunca, poseban muzički program za decu itd.
Jednostavno, demokratski - za sve!
Za tri dana smo videli veliki broj muzičara, trčali smo od jedne do druge pozornice, nekada su se nastupi preklapali, pa je bilo teško odlučiti. Često, malo na jednom mestu, malo na drugom.
Jer, kako izabrati između Band of Horses, M83 i Flume?
Lepo je što svake godine otkrijemo nekog novog, a volimo da vidimo i one koje odavno znamo i volimo.
Nekad se i sami začudimo kako nam se svidi neki muzičar, čiji repertoar pripada žanru, za koji smo mi bili ubeđeni da nas ne interesuje. Recimo, country. Nisam snob, ali tako nešto za mene ne dolazi u obzir! Srećom, ova deca imaju liberalniji pristup muzici, svidela im se Kacey Musgraves, pa tako i ja obratih pažnju.
Mojoj ćerki i njenom društvu, ubedljivo su se najviše svideli Chainsmokers, zatim, Mumford and Sons, Miike Snow, Major Lazer i Kygo.
Meni su apsolutno bili najbolji Cage the Elephant, takav šou se retko viđa. Pevač, Matt Shultz, ima jedinstven scenski nastup, zbilja ostavi dušu na bini i da nam sve od sebe. Kao da oživi u kontaktu sa publikom, skočio je sa bine, već u toku prve pesme. Nije stao ni jednog skunda, a stage diving i crowd surfing su mu prirodni elementi nastupa, pa je proveo više vremena u publici, nego na bini.
Petak: Pomenula bih, za mene novi bend, Blue October, takođe novi, Struts, južnoafrički rejv rep duo, Die Antwoord, kojih se još uvek plašim, Major Lazer i bend, koji zadnjih 25 godina svi volimo, Radiohead.
https://www.youtube.com/watch?v=lg5hAiBl_20&feature=youtu.be
Subota: Po meni, najinteresantniji dan, pre svega, zbog moje omiljene grupe, Cage the Elephant. Naravno, svideo mi se i LL Cool J, Two Door Cinema Club, Bomba Estereo, Kendrick Lamar, a još više, Kygo.
https://www.youtube.com/watch?v=_bhFU-U7rVs
Nedelja: Izdvojila bih Young the Giants, ženski bend, HAIM, Oh Wonder, LCD Soundsystem i, za kraj, Mumford and Sons.
Njihova poslednja pesma je bila, I Will Wait for You, a nama je preostalo da se vratimo kućama, u normalan život i da čekamo sledeću sezonu muzičkih festivala.
https://www.youtube.com/watch?v=evNodZkI9lM
