,,Putovanja, putovanja, da se mašta da se sanja...
Putovanja, putovanja, da se prima i poklanja”
J. Stojaković
Putovanja
Autor: Vera Vujičić
Čovek je po svojoj prirodi nomad. Potreba i želja za putovanjima stara je koliko i ljudski rod. Oduvek, od svog postanka, čovek se kretao prostranstvima, u potrazi za hranom, boljim životom, boljim uslovima, tražeći posao, sledeći svoj instinkt, svoju radoznalost i svoje snove.
Nomadski lovci i sakupljači su se kretali u potrazi za hranom, sezonski prateći biljke i divljač.
U neolitskom periodu, izgrađeni su prvi čamci sa jedrima, a takođe, došlo je i do otkrića točka. Oba ova izuma su umnogome olakšala i podstakla dalja putovanja i traganja. Bilo je moguće preći veće razdaljine, što je dovelo do osvajanja novih predela, novih saznanja i novih ideja.
Putovanja su širila vidike, ali često i stvarala nove apetite: za osvajanjem, posedovanjem, vladanjem novim teritorijama, nametanjem svoje volje i vlasti, putem porobljavanja i eksploatacije domorodaca.
U drevna vremena, građeni su putevi, kojim su se kretale trupe, kroz imperije, u osvajačkim pohodima. U Herodotovo doba, 475. godine pre naše ere, izgrađen je Persijski carski put u dužini od oko 3 000 km, koji je vodio od Suse do Smirne, na Egejskom moru. Kasnije, u doba Aleksandra Velikog, put je nastavljen, kroz Centralnu Aziju, pa do Kine
Tuda su prolazili karavani, sa drugom svrhom, uglavnom vezanom za trgovinu između udaljenih regiona. Ovaj Put svile, kako je nazvan zbog unosne trgovine svilom, ali i začinima i dragim kamenjem, povezivao je istok i zapad, od Mediterana, kroz mnogobrojne regione i kulture, do Dalekog istoka.
Tokom narednih vekova, ovim putem su se kretali trgovci, avanturisti, istraživači, misionari, vršena je kulturna razmena, u oba pravca, širilo se hrišćanstvo, sa zapada na istok, budizam, sa istoka na zapad, a kasnije se islam proširo Centralnom Azijom.
Nažalost, prenošene su i bolesti, kao ,,crna smrt”, kuga, čija je pandemija odnela oko 200 miliona žrtava, sredinom XV veka.
U antičko doba, bogati Grci i Rimljani su počeli da putuju iz čisto hedonističkih razloga, koji su imali za cilj odmor i razonodu. Gradili su kuće na obali mora, u gradovima kao što je Pompeja, koja je i danas popularna turistička atrakcija.
Na drugoj strani sveta, na severu, Vikinzi su bili sposobni moreplovci. Uprkos nepogodnim klimatskim uslovima tog regiona, osvojili su Grenland i Island, a smatra se da su zapravo oni prvi slučajno otkrili Ameriku, 985. godine pre naše ere.
U srednjem veku, najviše su putovali misionari i hodočasnici, vođeni svojim religioznam ubeđenjima.
Krajem XVI veka, zavladala je moda među mladim, bogatim aristokratama da putuju obilazeći važne evropske gradove, u cilju obrazovanja i širenja vidika mlade evropske elite.
To putovanje je bilo poznato kao Grand Tour i vodilo je kroz London, Pariz, Veneciju i Firencu do Rima.
Francuska revolucija, 1789. je označila kraj ove ekskluzivne ture, ali sa industrijskom revolucijom i razvojem železnice, način putovanja je dramatično promenjen. Vremenom, putovanja su postala dostupnija širim narodnim masama, a ne samo privilegovanoj klasi.
Mlade devojke su takođe počele da putuju, naravno, ne same, već u pratnji družbenica. Putovanja su shvaćena kao važan deo obrazovanja. Prvi put u istoriji, putovanja su planirana isključivo u svrhu zadovoljstva, a ne potrebe.
U to vreme, 1841. Tomas Kuk je osnovao prvu turističku agenciju za organizovanje putovanja. On se smatra pionirom ovog uspešnog i unosnog biznisa, tako da sve što danas pružaju moderne turističke agencije, on je vizionarski započeo još pre 175 godina. Sve – od voznih karata, hotelskog smeštaja, rasporeda, organizovanja razgledanja atrakcija, vodiča, štampanih brošura, čak i menjačnice za promenu valute – dakle, baš sve što na jednom putovanju može da nam zatreba.
Putovanja avionom su započela posle Prvog svetskog rata. Najpre su bila jako skupa, a vremenom su postala uobičajen način putovanja. Svakog dana, oko 4.5 miliona ljudi putuje avionom.
Prema podacima Svetske Trgovinske Organizacije, putovanje predstavlja najveći i najjači deo industrije, kako po zaradi, tako i po broju zaposlenih. Čak se nalazi ispred namenske i farmaceutske industrije.
Dakle, putuje se. Nisu sva putovanja daleka, egzotična ili luksuzna. Može se putovati skromno. Tako smo kao studenti putovali, bar moja generacija. Putovalo se auto-stopom, autobusom, spavalo se u hostelima, u džakovima za spavanje, na plaži ili na krovu nečije kuće ili hotela. Danas postoji čak i couchsurfing, minimalistički pristup, gde se za skromnu svotu iznajmljuje ne soba, nego samo ležaj u nečijoj kući.
Postoji razlika između putnika i turiste. To je razlika između onih koji svoje stereotipe i pretpostavke ostavljaju kod kuće, i onih koji to ne čine. Putnik vidi ono što je pred njim, a turista vidi ono što je došao da vidi.
Veliki putnici, od Marka Pola do Džeka Keruaka, putovali su ne toliko u potrazi za novim mestima, već za novim načinom gledanja na stvari.
Putovanja nam donose osećaj slobode. Zato što se na putu oslobađamo svih onih stega svakodnevnice, u kojoj se ponašamo po brojnim obrascima i kalupima. Rutina nas određuje. Na putu, pak, svako jutro donosi novi start i novi paket mogućnosti.
Sve je moguće na mestu na kom nikad nismo bili! Hipnotisani smo svakom novom kulturom. Verujemo da su osmesi univerzalni jezik sporazumevanja. Putujemo da otkrijemo svet oko sebe, ali i u sebi. Kako je rekao Džordž Satajana u svom eseju Filozofija putovanja: ,,Putujemo da bismo se izgubili, i da bismo se pronašli”.
Ipak, neki samo putuju i… ništa! Možda za njih važi ona izreka: Maragac u Rim, magarac iz Rima.
Ili, kako je suptilnije rekao Valdo Emerson: Iako putujemo širom sveta u potrazi za lepotom, moramo je nositi u sebi, inače je nećemo pronaći.
