Emotivni manipulanti

Emotivni manipulanti

Autor: Jelena Milenković Mladenović

Osobe koje trpe nasilje u braku a godinama ostaju u tom paklu, za jedne su žrtve a za druge budale ili mazohisti. Kao društvo, nismo usaglasili stavove po tom pitanju. Razlog je vrlo prost: svako gleda iz sopstvenog ugla i crpi zaključke iz ličnog iskustva. Šta nedostaje? Hrabrost?

Hrabrost obično nastupa kad više nema izbora. Moguće je, čak prilično tačno.

Onda se logično nameće pitanje: gde nam je bila hrabrost pre nego što je nastupila krajnja nužda? Zašto neki, nezavisno od pola, smatraju da jedan šamar ne čini batine? Da su svađe normalne, čak i poželjne? Da su kompromisi neophodni, čak i slika stabilne ličnosti. Bulšit!

Postoji nešto o čemu jako malo ljudi razmišlja a kamoli govori. Možda zato što uopšte ne primećuje šta mu se dešava. To nešto zove se prosto i jasno: manipulacija. Najgore prolaze žrtve emotivne ili bračne manipulacije. U velikom broju slučajeva, provedu život ne kapirajući da nije problem u njima. Sa osećajem krivice kao stalnim stanjem.

Manipulant u vezi ili braku tačno zna kud treba da „puca“. On  je kontrol frik, bitno mu je da zna i odobri  svaki korak, svaku misao, svaki postupak partnera. To uvek pravda brigom za porodicu. Pre svega, manipuliše emocijama: „Ja tebe volim, a ti tako!“ Kako? Pa ne ponašaš se onako kako bih ja hteo, nego kako tebi odgovara! E, neće da može! Onda kreće suptilno, ističući svoje zasluge naspram inertnosti partnera ( Inertnost je često nepostojeća ). Sledeći korak je upotreba dece u manipulativne svrhe: „Tebi je sve bitnije od dece!“ Eto mesta na kojem većina žrtava padne! Sve, samo da nas niko ne proglašava lošim roditeljima! Kako to izdržati?! Kada ipak veštački stvoren mir u kući pukne, manipulant će svu krivicu da svali na žrtvu, kukajući na sav glas,  a onda da izigrava dobrog Samarićanina koji će „preko svega da pređe“ zarad emocija i porodice. To „sve“ su uglavnom oni uglovi ličnosti partnera koji ne razume ili ne može da kontroliše. Igraće na kartu „ja sam dobar, čak i tebe trpim“. Obrnuta psihologija! Dok skapiraš da te je upregao u svoj ego i ugurao ti glavu u jaram krivice, prođe voz a i život!

Ako se žrtva ipak izbatrga iz guste mreže emotivne manipulacije, često postaje boks-vreća. Krene se od šamara, traje godinama, završi se u Urgentnom centru ili na nekoj od grobnih parcela.

„Gde ti je hrabrost, zašto si trpeo/la toliko dugo?!“ – diže se skeptična obrva onih drugih.

Evo, gde je! Manipulant te ubedi da nisi dovoljno dobar, da ne možeš sam, da je on taj koji te štiti, hrani, voli, ali ti si debil pa ga „nateraš“ da te ponekad vređa, mlati, ponižava. Nije on hteo, ti si tražila/o!

Usadi ti strah od života, od ljudi, ubije ti volju, na kraju igraš kako on svira ubeđen da si napravio kompromis. U stvari si napravio od sebe poligon za manipulaciju.

Da tragedija bude kompletna, društvo je u 80% slučajeva na strani manipulanata. Svesno ili nesvesno. Ako ga ostaviš, napraviće od tebe neosetljivog debila koji traži preko ’leba pogaču, fufetinu, nesposobnjakovića/ku. Svetiće ti se preko dece, neće učestvovati u njihovom odgajanju a na kraju ih neće ni izdržavati. Ostaneš sam/a, uplašen/a, kriv/a što je kvalitet života  tvoje porodice opao jer i državu boli lakat za tebe i tvoju decu. Ko te šiša, što nisi trpeo/la? Što si se venčavao/la, što si pravio/la decu, što nisi pazio/la?

Ako digneš glas, aplaudiraće ti a u sebi te žaliti. Licemerje, ime ti je empatija!

Ne zanima me da delim savete, delim samo mišljenje: nikad nikog ne treba pitati zašto je čekao, zašto       je trpeo. Možda nije znao da može i drugačije. Nije imao hrabrosti, nije verovao u sebe, plašio se za decu, nije imao podršku. Možda hrabrost zaista nastupi samo kad nema više izbora.

Pitanje je koliko nas zna da je žrtva bračne ili emotivne manipulacije? Koliko nas će uopšte razmisliti o tome pre nego što kontrolori utripuju da gube kontrolu pa krenu da mlate? Koliko nas bi, čak i da pronađu sebe kao žrtvu manipulacije, bilo šta promenilo pre nego što se „car dotera do duvara“?

Malo.

Jer hrabrost ipak nastupa onda kad nema drugog izbora. Dotad se nadamo da nismo uzalud bacili godine, ulagali sebe, borili se, trpeli i čekali da bude bolje. Dotad pojma nemamo da smo žrtve najgore moguće vrste partnera: emotivnih manipulanata.