Burkini mi skini
Autor: Predrag Stojadinović
Nedavno je u Francuskoj izbio skandal kada su jednu ženu policajci naterali da skine burkini.
Uz celu tu ujdurmu je vaskrsao i argument da su dve krajnosti, žene skoro gole na ulici i žene u crnim šatorima sa pešadijskim dodatkom na ulici, apsolutno jednako loše, te da su obe krajnosti posledica muške dominacije u društvu.
Budalaština. Apsolutna budalaština koja veze sa mozgom nema.
No, da prvo razjasnimo par veoma bitnih stvari, pre nego što pogledamo ovu budalaštinu.
Kao prvo, burkini nije isto što i burka. Žena koja nosi burkini po nekom pravilu najčešće jeste muslimanka, ali zaista to ne mora da bude. Iako je to veoma retko, ipak postoji mogućnost da neka žena nosi burkini zbog osetljivosti kože na sunce i slično. Ali, bilo kako bilo, koliko ja mogu da vidim, burkini ne sakriva lice žene, te je to sasvim dovoljno da se nošenje burkinija ne može smatrati za antisocijalno ponašanje.
Kao drugo, zabrana nošenja burkinija, pa čak i same burke, običnim građanima, nema apsolutno nikakve veze sa sekularnošću i sekularnim uređenjem bilo koje države, već je to naprotiv antisekularna praksa. Sekularnost garantuje religijsku slobodu svim građanima svih veroispovesti, te je nošenje religijskih simbola, jednako kao i praktikovanje religijskih rituala, zagarantovano u okviru jedne sekularne države, sve dok se time ne ugrožavaju direktno drugi građani. Dakle, ako nekome religija zahteva da ide po ulici i maše mačetom, ne mladunčetom mačke nego dugačkim nožem, onda to više ne spada pod sekularnost već pod ugrožavanje sigurnosti ostalih građana na ulici, pa stoga može i mora biti zabranjeno i u sekularnoj državi.
Dakle, još jednom, zabranjivanje nošenja burke običnim građanima se ne može pravdati sekularnim poretkom. Da li se može ili ne može pravdati na neki drugi način, je odvojena priča. Ja smatram da ne samo da može, već i da mora. Ali ne pozivanjem na sekularnost.
Dva puta sam naglasio da govorim o zabrani običnim građanima zbog toga što je u Bosni pre nekoliko meseci bilo pitanje zabrane nošenja takve odeće službenicima u sudu, što je po meni potpuno odvojena tema jer je ta zabrana sasvim na mestu u sekularnoj državi. Ali, o tome možda u nekom drugom tekstu.
Vratimo se na gore-pomenutu budalaštinu da su polugole žene na ulici jednako loša krajnost kao žene na ulici u crnim šatorima sa pešadijskim dodatkom.
Prvo što se mora primetiti je da ljudi koji propagiraju ovu glupost, istu nikada ne objašnjavaju, već je uvek postavljaju kao navodno očigledno istinitu i jasnu. Što nije slučaj.
Ne samo to, već ja upravo tvrdim da je situacija apsolutno suprotna, te da su žene u bikinijima skoro potpuno slobodne, dok su žene u burkama skoro u zatvoru. Tim je poređenje ova dva stanja još groznije i odvratnije i uvredljivije za žene, žrtve religijskog maltretiranja u mnogim muslimanskim zemljama.
Ovo postaje još očiglednije, i samim tim još groznije, ako se uzme u obzir glavni razlog za nošenje burke, a to je izbegavanje silovanja jer, zaboga, muškarci su nesposobni da se kontrolišu, te ako vide goli vrat neke žene, mogu da izgube kontrolu i da je siluju. Upravo zato se burka nasilno nameće ženama u mnogim muslimanskim zemljama uz još bolesnije opravdanje da je to za njihovo dobro i za njihovu zaštitu.
Nadam se da ste primetili koliko je ovo sumanuto odvođenje okrivljavanja žrtve za nasilje do krajnjih granica. Nasilno nametanje burke ženama je bukvalno ekstremnija verzija rečenice “nosila je minić, pa je time izazvala silovatelja”. Izvinjavam se, ali spodobe koje tako nešto izgovore ne zaslužuju da budu na slobodi, a možda čak ni da postoje.
Šta onda reći o ljudima koji tu boleštinu guraju od nenošenja minića, sve do nošenja crnog šatora sa pešadijskim dodatkom? Razmislite sami…
Dakle, žene koje nose burku, imaju obavezu da je nose, jer će u protivnom biti kažnjene. Ili od boga, ili od porodice, ili od države, ili će biti silovane, pa onda još i kažnjene zbog toga što su imale vanbračni seksualni odnos, a nisu imale 4 muška svedoka pri ruci koji će svedočiti da su stvarno bile silovane.
Dodatno, budalaština da neke žene zaista žele da nose burku, te im ista stoga nije nametnuta, je dodatna budalaština, za koju je potrebno samo shvatiti prethodni pasus, te videti da je takvoj ženi od malih nogu ispiran mozak da mora da nosi burku, sve dok stokholmski sindrom nije uzeo maha, pa je jadna žrtva te bolesne indoktrinacije počela zaista da veruje da ona to stvarno želi. To nije slobodna želja, to je nametnuti strah i posledica bolesnog ispiranja mozga groznim budalaštinama!
Sa druge strane, žene koje se šetaju u bikinijima, ili još bolje čak i bez gornjeg dela, imaju slobodu da se tako šetaju. Niko ih neće silovati ako šetaju polugole, a naročito ako ne šetaju polugole nego obučene.
Ponovo, žene koje nose burku će biti kažnjene ako je ne nose. Žene koje nose bikini neće biti kažnjene ako ga ne nose, niti ako ga nose.
Na koji način su onda ove dve krajnosti iste?
Na koji način neko može sebi da dozvoli da ih na bilo koji način poredi?
Poređenje ženske slobode da šeta polugola i ženskog ugnjetavanja da mora da nosi crni šator je jednako kao poređenje ptice u slobodnom letu u šumi sa pticom u kavezu.
Takvo poređenje je bolesno, kao što su bolesni i ljudi koji ga prave.
