Svekrva
Autor: Vera Vujičić
Odmah pored zle maćehe, u vrhu liste ozloglašenih, nalazi se i svekrva. Zašto je to tako?
Podrazumeva se da je svekrva negativac, mada sam ja oduvek verovala da to tako ne mora biti. Nijedna žena se ne rodi da bi bila svekrva. Nijedna nije predodređena, nije joj to sudbina, u kamenu uklesana.
Svekrva se postaje samom činjenicom da se sin oženio, a ,,prava svekrva”, usled posesivnosti, ljubomore i poljuljanog samopouzdanja, zbog nove preraspodele snaga.
Volela bih da mogu da dokažem kako i svekrva može da bude normalna, prijatna osoba, prijatelj, nepristrasan posmatrač, a učesnik, samo po pozivu. Zar je to teško?
Ono što se svekrvama najviše zamera je upravo to: u svakoj čorbi su mirođija, nameću svoje mišljenje i kad ih niko ništa ne pita, najčešće sugerišući da one bolje znaju šta i kako treba.
Zamerka broj jedan je ipak to, što nenajvavljeno dolaze u posetu. Dosta razloga se krije iza tih iznenadnih vizita. Od toga da sinovljevu kuću smatraju svojom, a i recipročno, kažu one, kod njih se može navratiti bilo kada, bez najave – pa, naši smo! – do objašnjenja da navraćaju samo na kratko, ne da smetaju, nego, eto, da donesu onaj sir, koji njen sin najviše voli ili šnenokle za unuče.
Od kad postoje brakovi, postoji i surevnjivost između te dve žene, mlađe i starije, koje najverovatnije ništa ne bi zbližilo, da nema tog muškarca, koji je jednoj sin, a drugoj muž.
A upravo je on taj kamen spoticanja, zbog koga obe padaju. On je uzrok tenzije. On, koga obe vole, i koga bi svaka htela samo za sebe. Ta druga samo smeta.
Kad smo već kod ,,njega”, čini mi se da je i on sam kriv što nesloga između njegove majke i žene postoji i raste. Rekla bih da većina žena ni nema problem sa svekrvom, već sa mužem.
Ili je u pitanju nezreo čovek, koji ne sme majci nista da kaže, ili ni ne vidi problem i relativizuje ženine primedbe. Kaže joj da preuveličava i da sve to nema veze. Baš u tome i jeste problem, jer – ima veze.
Problem je u komunikaciji. On je taj koji treba da postavi granice svojoj majci, ukoliko ih ona sama već nije svesna. Naravno, to nije lako! Jer, jedna je majka.
Pametna majka na vreme shvati da već u vreme sinovljevog puberteta treba da počne da razmišlja o svojoj abdikaciji sa prestola. Dobar roditelj nije sebičan, već stavlja interes svog deteta u prvi plan. Osnovna dužnost svakog roditelja je da od deteta stvori zrelog čoveka, sposobnog za samostalni život.
Posesivne majke čine svom sinu medveđu uslugu; on će se između majke i žene osećati kao između čekića i nakovnja. To se ne bi moglo nazvati srećnim životom, koji svim srcem želimo svojoj deci.
Mamini sinovi su ljudi sa izvesnim zastojem u psihološkom razvoju. Nesamostalni, nesigurni, nesposobni da donesu važnu odluku, samim tim, neprikladni za zajednički život. Drugim rečima, nisu srećni.
Pre ženidbe, trebalo bi da se razvedu od svoje majke. Onda je sve lakše.
Iako pripadaju jednoj istoj, ljudskoj, vrsti i jednom istom, ženskom, rodu, svekrva i snaja mogu biti jako različite, čak i kad pripadaju istom kulturnom i etničkom miljeu.
To je i logično, ne samo s obzirom na generacijsku razliku, već snaja često dolazi iz porodice drugačijeg profila, životnog stila, tradicije i navika.
Dodatno, nekad postoji i razlika u stepenu obrazovanja, što ne mora biti problem. Odsustvo dobre volje je mnogo veći problem.
Stručnjaci tvrde da žene, koje su imale problematičnu svekrvu, i same ne postaju ništa bolje, kad dobiju snaju. Preko 78% učesnica ankete, koje se nisu slagale sa svekrvom, ne slažu se ni sa svojom snajom.
Naravno, nisu sve svekrve neprijatelji svojim snajama. Lično poznajem takve žene. Retka sorta, ali ima ih.
Drago mi je što svoju svekrvu nisam upoznala u ranoj mladosti. Imala sam tridesetak godina kad smo se srele.
Nas dve smo bile čudan par. Jedna drugoj, ljubav na prvi pogled, mada smo povremeno jedna drugoj išle na živce. Ipak, to smo uvek džentlmenski rešavale, da ne kažem, damski.
Priznajem, ja sam bila ta koja kritikuje i spočitava. Nazovem je, najavim se i odem, održim protestni govor, a ona sluša, kao da joj delim komplimente. Na kraju, mirno kaže: ,,Hvala Vam, što ste mi sve ovo rekli, razmisliću o tome."
Da, iako smo se znale mnogo godina, pa i decenija, uvek smo bile na ,,Vi". Predlog da mi ne persira je prihvatila, ali nije mogla da ga sprovede, pa je odustala. ,,Ja Vas poštujem, neobično mi je da Vam kažem, ti."
Kao baba, bila je možda neobična, ali to je dobro. Nije bila jedna od onih koje ,,čuvaju" decu, imala je uvek svoje planove. Da oblači Barbike i vodi unuče u parkić, to ne! Ali, da čita Grčke legende i mitove, da priča priče, to da.
Nije se mešala u život svoga sina, nije delila savete. Imala je svoj život. Bila je veliki intelektualac, svetski putnik, poliglota, volela je knjige, pa nam je to najčešće bila tema razgovora.
Mislim da je to rešenje – živeti svoj život, a pustiti decu da žive svoj.
Photo credit: SimoneD90 via Foter.com / CC BY-NC-SA
