Još nešto o čemu se ćuti
Autor: Aleksandra Saša Kivela
O slučajevima seksualnog nasilja lekara nad pacijentima u Srbiji, gotovo da se i ne govori, a još manje se zna. To, međutim, ne znači da ih nema. Kako ohrabriti žene da progovore o nasilju koje su pretrpele od svojih zubara, psihijatara, ginekologa, fizioterapeuta... ?
Ima već neko vreme kako razmišljam o ovom problemu, jer, zaista, dešava se. Ono što što mene čudi jeste upravo ta činjenica da se o tome ćuti. Jer, ćutanje problem samo produbljuje. Znamo već, kod nas se ćuti o mnogo čemu. Sramota je reći. Žene se, iako nisu krive za neumesno ponašanje lekara, osećaju krivima. Jer su nekako, a nije im baš najjasnije kako, to izazvale. Jer imaju zavodljiv osmeh? Jer imaju dobru pozadinu? Jer imaju dugu kosu? Jer imaju tetovažu? Jer su žene? Krive smo, iako znamo da nismo, pa se odlučujemo da ćutimo.
Malo sam procunjala internetom, da vidim ima li reči o ovome. Sudeći po onome što sam pronašla, u Srbiji lekari ne zlostavljaju pacijente. Ni u okruženju nam. No u Americi da.
Lično, znam za nekoliko slučajeva neumesnog ponašanja lekara prema svojim pacijentkinjama. Sve te moje bliske drugarice su odlučne da ne govore šta im se desilo. Sramota je, kažu. Ionako niko ko treba ne bi reagovao, kažu. Danima sam ubeđivala jednu od njih da objavi šta joj se dogodilo. Svaki njen razlog za ćutanje, te sramota je, te šta će reći čaršija, te krivo će da me shvate, šta će reći moje dete za mene - nije bio dovoljno dobar, i za svaki sam imala bar tri objašnjenja zašto mora da progovori. Priča je na koncu sramežljivo završila na jednom prašnjavom blogu i na fejsu. Javnost se malko ustalasala. I ništa. Bilo je onih koji su porukama (ne, nikako javno) podržali hrabrost da se o tome progovori. A bilo je i onih uvređenih - tipa šta sad ova hoće, kao da nema važnijih problema u ovoj zemlji?! Pa, šta ako ti je malo duže držao sisu za vreme pregleda?! Pa, šta?!
A priča moje prijateljice, ukratko ide ovako:
Ima nas koji vodimo računa o svom zdravlju, i redovno odlazimo na preglede. Stvar opšte kulture. Tako je i Dada otišla, zakazanog dana u zakazanom terminu na ginekološki pregled. Od početka se lekar ponašao nekako neumesno što vrlo brzo kod nje stvorilo osećaj nelagode.
Činilo joj se da pregled traje više nego što bi trebalo i da pipkanje levo i desno, gore i dole ne priliči lekarskom pregledu. Rešena je da odćuti, ne bi li neprijatnost što pre završila. A onda, kreće pregled grudi. Pomno. Detaljno. Te sedi, te lezi. Bila je zapanjena, kada ju je obema rukama uhvatio za bradavice. Od šoka je jedva uspela da pita: Da li je sve u redu?
- Nije!
Nije ni stigla da pita šta nije u redu, kad on promumla: Kao u tinejdžerke su ti sise. To nije u redu!
Momentalno je Dada rešila da prijavi lekara zaštitniku pacijenata, brže bolje se obukla i bez reči napustila ordinaciju.
Zaštitnik, njen školski drug, se previjao od smeha: ‘Ajde, bre, šta si digla frku. Mlad, lep doktor, možda ti se učinilo.
Ne, nije joj se učinilo! Tek kada je Dada upitala, šta bi bilo da se prema njegovoj ćerki lekar tako ponašao, zaštitnik se uozbiljio, otkucao prijavu, stavio pečat.
Kaže još moja prijateljica da se, uprkos nelagodi, osetila ponosnom što je prijavila doktora. To uradila i za sebe i za sve druge žene. Ali tu priči nije kraj. Na putu do kuće zazvonio joj je telefon, zove zaštitnik i kaže: Svraćao lekar da pita da li si podnela prijavu. Zapretio joj je da ako ne povuče svoju prijavu, on će nju da prijavi da mu se nabacivala.
Nije joj palo na pamet da povuče prijavu. Ipak, ništa se nije desilo. Sem što naše zajedničke prijateljice strogo vode računa da slučajno ne idu na pregled kod dotičnog lekara. Prijava je verovatno završila u nekoj fioci.
Da se razumemo, većina lekara ne uznemirava svoje pacijente, ali je taj fenomen po svojoj prilici česta pojava i kod nas.
Analiza američke medijske asocijacije koja je obuhvatila 16 godina, pokazala je da su lekari iz brojnih oblasti bili optuživani za seksualno zlostavljanje svojih pacijenata. Među njima je bilo psihijatara koji su zavodili svoje emotivno krhke pacijente, anesteziologa koji su vršili seksualno nasilje nad pacijentima u anesteziji, akušera i drugih.
Razmere i obim nedela variraju i kreću se od neumesnih komentara lekara tokom intimnih ispitivanja pacijenata do silovanja psihički i fizički onesposobljenih pacijenata.
U Srbiji je 2008. osnovana NVO Inicijativa - snaga pacijentima, sa ciljem da se pomogne pacijentima u ostvarivanju njihovih prava. Inicijativa koja je pokušana tokom 2012. godine “Vratimo ocenjivanje rada lekara”- gde pacijent može svoj stav izneti na javnom mestu ili preneti nekom mediju ocenu zdravstvenih radnika - nije urodila plodom. To što se kod nas niko ozbiljno nije bavio ovim problemom, ne znači da on ne postoji. O ovome se ćuti, što omogućava da takvi lekari mogu da nastave da rade sa pacijentima. Ako mene pitate, saznanje da postoji bilo kakav oblik nasilja nad pacijentima, zastrašujuć je.
Jer juče se desilo mojoj prijateljici. Sutra će da se desi meni. Ili nekom od naše dece.
Ukoliko neko smatra da je njegovo pravo povređeno, trebalo bi da se obrati zaštitniku prava pacijenata koji je dostupan u većini zdravstvenih ustanova. Moramo da shvatimo da se ne smemo suzdržavati ili stideti da se obratimo na pravu adresu. Glas pacijenta se mora čuti, kako bi se zaustavilo nasilje.
