Porodica, obitelj, familija ili nešto treće? I deo
Autor: Aleksandra Saša Kivela
Plaše nas sve češće koječime. Jer plašenje je u modi. Jer uplašenim čovekom najlakše je manipulisati. Zato se imademo plašiti koječega. Ale i bauci vrebaju sa svih strana: farmaceutska mafija, alternativci, masoni, vatikan, belosveCki ološ, novi sveCki poredak. A sve to u vidu zavera neslućenih razmera. Pa, tako i zavere protivU tradicionalne (štagod to značilo) porodice. Posebice srBske!
Mene hvata tiha jeza od pomisli na uništenje porodice. Naravno, najviše se brinem za moju. Porodicu, mislim. Iako bi mi mnogi osporili da je imam uopšte. Nije „tradicionalna“. A nije ni kompletna. Nešto fali mojoj porodici, pokušavam da odgonetnem šta?
DakleN, porodica imade biti razorena i uništena, po mogućstvu trajno, od strane feministkinja, brkatih lezbejki i pedera. Uz pripomoć kapitalizma.
Tako ja užasnuta zamišljam kako feministkinje, brkate lezbe i pederi uskaču u moju kuću kroz prozor mi, preskaču kapiju i vrše nasilno razdvajanje mene od ostalih ukućana, ne bi li nas uništili. Trajno. Nejasno je kako tu kapitalizam pripomaže, a onda se ponadam, onako preplašena, da i ti uništitelji moju porodicu ne prepoznaju kao takvu, te da ćemo biti pošteđeni uništenja. Onda veselo maštam, budući da smo preživeli velikosveCku zaveru uništenja porodice, kako moje mladunče, sin naslednik sebi (a i vascelom svetu) izrodi, uz pomoć neke naslednice netradicionalne porodice koja je takođe pretekla uništenje, jedno, dvoje, troje dečice. Pa, sam radosna, bokte maz’o, ta mi smo k’o onaj Noje što je preživeo potop i spasao svet. I tako je moja, netradicionalna i nekompletna, takoreći falična porodica spasila čovečanstvo. I porodicu.
Sad, šalu na stranu, moram da vas pitam, znamo li uopšte šta to porodica zaista jeste? Jer, ukoliko poznajemo njen istorijat, nastanak i razvoj, takođe bismo trebali znati da porodicu nije moguće uništiti. Nikakve feministkinje, pederi i lezbe, nikakve teorije zavere ne mogu da unište živo biće. A porodica to svakako jeste. Raste, razvija se i menja svoje oblike i funkcije. Kao i svako živo biće, uostalom. Osnovna greška jeste što se porodica najčešće prihvata kao fenomen svakodnevnog iskustva tako da se gotovo uopšte ne postavlja pitanje njenog definisanja, a ako se i postavi svako smatra da je dovoljno kompetentan da daje sudove i tumači porodicu. Kako je porodica složen društveni fenomen, mnogi pokušavaju kada govore o porodici da izdvoje neki od njenih aspekata kao suštinu porodice: brak, porodične funkcije, rađanje dece, socijalizaciju potomstva... No da krenemo nekim redom ovu priču o porodici. Da vidimo, šta kaže nauka o tome. Jer, verovali ili ne, postoji nauka - sociologija porodice, koja izučava ovaj društveni fenomen.
Jeste da smo mi kao nacija poznati znalci za sve i svašta, te tako i za ovaj segment naših života, ali ja ipak više verujem nauci no na primer komšiji Žiki. Jes’ Žika, ume lepo da priča, na razne teme, a poznato je da je posle druge rakije jedan od vodećih stručnjaka iz raznih oblasti. Al’ može i Žika negde da se zajebe. Na primer da poveruje u teoriju zavere. Pa da i Žika, ‘nako načitan i stručan počne da plaši svoju okolinu. Uništenjem porodice. A nije lepo plašiti.
Dakle, reč porodica, kako u srpskom tako i u glavnim evropskim jezicima, ulazi u masovnu upotrebu tek u modernoj eri, što je veoma važan indikator mladosti, odnosno modernosti samoga pojma, odnosno pojave koju označava. Prvi pomen o tom izrazu u srpskom, odnosno hrvatskom jeziku datira iz 14. veka, ali se potom gubi. Reč porodica ne postoji u Vukovom rečniku. Umesto nje Vuk upotrebljava dva izraza, u prvom slučaju reč je o latiniziranoj varijanti koja je usvojena na Balkanu i koja se u različitim varijetetima sreće i u svim glavnim evropskim jezicima: vamilija ili familija. Drugi izraz o kome Vuk izveštava jeste reč obitelj. Ovaj izraz u novijoj upotrebi se izdvojio kao hrvatska reč za porodicu, ali očito da to i nije poreklo izraza jer obitelj dolazi od glagola obitavati, stanovati, dakle označava grupu sa permanentnim staništem, pripadnosti jednom domu i kao takva ima zajedničko staroslovensko poreklo. Reč obitelj pri tome upućuje na sasvim različiti sadržaj i prirodu odnosa, od reči porodica koja jasno implicira grupu koja nastaje rađanjem, porod i koja na temelju takve veze u stvari, predstavlja srodničku grupu. Oba izraza u savremenoj jezičkoj upotrebi gotova da nemaju veze sa izvornim značenjem opšteg jezičkog denominatora, a koje dolazi od latinske reči famulus. Tako možemo da zaključimo da u terminu porodica nailazimo na izrazito stare slojeve značenja, i pojave koje na prvi i drugi pogled apsolutno odudaraju od modernog značenja i konteksta u koji stavljamo reč porodica. Jer, ima li išta kontradiktornije od asocijacije između ropstva (rimski koren) i savremenog značenja porodice kao slobodne zajednice slobodnih ličnosti!
Veza koja spaja ove naizgled udaljene pojmove i pojave može se naći u vrsti odnosa i osnovnoj funkciji koju je porodica imala od davnina - funkciji služenja koje se prvenstveno tiče ličnih potreba gospodara. Porodica se oduvek ticala ličnih odnosa , tj. služenju ličnosti.
Reč porodica, dakle u evropskim jezicima nije bila u upotrebi do 1835. godine, a kada se pojavila ona je objedinila značenje zajedničkog stanovanja i srodničke povezanosti. Momenat kada dolazi do povezivanja ova dva dotle razdvojena značenja i izraza u jednom jedinstvenom pojmu jeste momenat nastupanja modernog koncepta porodice. Prema etnološkim, leksikografskim i istorijskim studijama , već u 14. veku u renesansnim italijanskim gradovima srećemo se sa prvim pojavama porodičnog života , a od 17. i u 18. veku možemo da vidimo kako se ovaj oblik grupisanja konstituiše i konsoliduje kao ideja ali i kao svakodnevna rutina u životu članova koji pripadaju trećem staležu, tzv. građanstvu.
Sve do sada navedeno jasno govori da ono što mi danas nazivamo porodicom u prošlosti ili nije postojalo ili je postojalo na bitno drugačiji način.
Istorijski gledano, pojam i praksa porodice je moderno dostignuće iza kojeg stoji dug evolucioni proces.
literatura: Anđelka Milić, Sociologija porodice
Photo credit: Señor Hans via Source / CC BY-NC-ND
