IDEALI VS MANIPULACIJA
Autor: Jelena Milenković Mladenović
Pratim razne verbalne okršaje na internetu, a u vezi protesta „Ne da(vi)mo Beograd“. Pritom, ne mislim na opoziciju i vlast, već na takozvane „male“ ljude. Raju, masu, glasačko telo, kako god nas nazivali. Jedni su puni elana, nabrajaju razloge ZA, poraženi od sve dubljeg besmisla i vređanja elementarnog ljudskog dostojanstva od strane izglasanih. Drugi se pitaju gde su bili protesti kada su smanjivali plate i penzije, povećavali namete, zaduživali se kod MMF-a, Rusa i Arapa, zatvarali fabrike. Da li je Beograd na vodi značajniji od socijalne katastrofe? S obzirom na to da spadam u generaciju koja je imala tu nesreću da isprati svaki mogući protest od 1991. pa do današnjih dana, u mnogima bila i direktni učesnik, sa ove distance sam sigurna da je svaki bio brižljivo organizovan. U pozadini stajao je nečiji novac, nečije direktive, nečija uputstva. Svaki uspeo protest delo je dobre strategije. I to je u redu, protesti kao oblik društvene neposlušnosti, na svetskom nivou poprimili su vid političkog marketinga, nema razloga da smušeni Balkan bude izuzetak. Na kraju, realnost je takva da je važno postići cilj, sredstva , ukoliko nisu nasilna, mogu da budu opravdana. Istorijski gledano, kroz vekove se provlače bune i ustanci, podignuti onda kada je postojala politička i materijalna potpora velikih sila. Ništa se nije promenilo. Čak ni to da glavnu žrtvu podnosi „,mali“ čovek koji je u stanju da drugom „malom“ čoveku oči iskopa zbog različitih politički uverenja. Nikad mi nije bilo jasno kako se uopšte ukoreni takvo ispiranje mozga, da se zbilja veruje rečima kojekakvih političara, ako se dokazalo da uglavnom rade zajedno, preleću s jedne na drugu stranu i ne daju vlast po cenu prosperiteta čitavih naraštaja. Jedno od oruđa jeste masa, nema tu nikakve teorije zavere, Zbignjeva mi Bžežinskog! A da li je masa zaista toliko glupa i povodljiva kao što to izglasani, u momentima kad izjednače sebe i bogove, uzimaju zdravo za gotovo? Ono što neki nazivaju manipulacijom može da bude samo okidač za eksploziju ideala! Kakvi god da smo vremenom postali, ako kopate dublje, ispod letargije i apatije, naći ćete veru. Čvrsto uverenje da postoje aktivnosti kojima „mali“ čovek može da izglasanima pokaže svoje nezadovoljstvo. Svaki taj izlazak na ulicu i utapanje u masu koja protestuje nije podrška niti prkos nekakvoj političkoj opciji, već „pucanje filma“, prepunjena čaša, „dokle više, bre?!“ neizdrža. „Mali“ čovek vas neće, oduzeli ste mu dostojanstvo, prevarili ga, lažete svakodnevno, vređate čak i labavu inteligenciju. Doveli ste ga u ćorsokak i on nema gde nego na vas. Šta nije jasno? Mislite da „mali“ čovek ne zna da postoji sistem organizovanja rulje u smisleni potok ljudi koji „breg roni“? Zna. Ali ga baš briga. Njegov interes nije u tome da sjaše Kurta i prepusti mesto Kurtinom bratu blizancu. On se bori za svoj ideal života dostojnog i pristojnog, bori se za opstanak svoje dece, proiv svega onoga što niste učinili a on je vam je verovao na reč. Boli njega trtična kost za vaše političke oponente, ma koliko ih bilo u istoj protestnoj koloni. „Mali“ čovek manipuliše njima kao što i oni manipulišu masom. Svaka grupacija iz svojih razloga. „Neudavljeni Beograd“ nije ništa u poređenju sa postotkom građana na ivici bede. Ali jeste simbol, metafora, ideal koji treba braniti ne bi li se zajedno s njim odbranilo i sve ostalo što život čini životom a čoveka Čovekom. Bilo da je „mali“ ili izglasani.
