Tu kvokće kvočka
Autor: Predrag Stojadinović
Logička greška je greška u rezonovanju. Svi mi smo skloni tim greškama i neretko ih pravimo. Jedini način da ove greške izbegnemo je da ih naučimo i razumemo. Logička greška pozivanje na licemerje je jedna takva greška.
Ova greška je posebno popularna u Srbiji. Kako među političarima koji svaku kritiku izbegavaju iz pomoć ove veoma pokvarene taktike, tako i među običnim građanima koji ovu grešku prave kada nisu sposobni da prihvate tužne i ružne činjenice o svom narodu, državi i onima koji su i koji je vode.
Opis ove logičke greške je iz knjige 50 logičkih grešakaza koje treba da znate:
Pozivanje na licemerje
Izbegavanje kritike kritikovanjem sagovornka
Latinski naziv: tu quoque[1]
Pozivanje na licemerje je logička greška koja nastaje kada neko pokušava da se odbrani od kritike tako što okreće kritiku na sagovornika. Ovo je vrsta greške argument protiv čoveka jer se pretpostavlja da je izneseni argument neispravan samo zato što je osoba koja ga iznosi ranije govorila ili radila suprotno od toga što se iznosi u argumentu. Tako se fokus prebacuje na percepciju licemerja osobe umesto na sam argument.
Ova logička greška se obično koristi kao veoma delotvorna crvena haringa, jer otklanja pritisak sa kritikovanog koji mora da se brani, i pomera fokus nazad na onoga koji kritikuje. Implikacija je da ako onaj koji kritikuje takođe radi ili je radio to što kritikuje, onda je on licemer.
Čak i da je kontra kritika validna, to opet ne znači da prvobitna kritika nije. Zbog toga je ovo nepoštena ali često delotvorna taktika skretanja pažnje, da bi se izbeglo priznavanje ili čak bilo kakvo odgovaranje na prvobitno iznesenu kritiku. Okrećući kritiku na kritičara, kritikovani ne mora da odgovori na optužbe.
Iako je u pitanju logička greška, pozivanje na licemerje je veoma delotvorna taktika zbunjivanja sagovornika. Prvobitni kritičar se neočekivano postavlja u odbrambenu poziciju i oseća se primoranim da odgovori na napad, čime je pažnja potpuno skrenuta sa osnovne kritike, čak može biti i potpuno zaboravljena.
Primer:
- Milan je prepoznao da je Stevan izvršio logičku grešku, nakon čega Stevan optužuje Milana da je i on počinio logičku grešku ranije u razgovoru.
I da je Milan zaista napravio logičku grešku, ne znači da Stevanovu grešku treba zanemariti ili zaboraviti.
- Bojan: „Pušenje je veoma nezdravo i može dovesti do mnogih problema.“
Stevan: „Pa, pušenje sigurno nije toliko štetno čim ti i dalje pušiš.“
Čak i ako Bojan zaista puši, ne znači da nije svestan štetnosti pušenja niti da njegova izjava nije tačna.
- Marko: „Zdravstveno osiguranje je mnogo bolje u Nemačkoj.“
Stevan: „Ako ti se toliko sviđa, zašto se ne odseliš tamo?“
Da li će se Marko preseliti u Nemačku ili ne nema nikakvog uticaja na validnost njegove tvrdnje. Dodatno, zdravstveno osiguranje nije jedini faktor prilikom odabira novog mesta boravka.
[1] Tu quoque na latinskom znači i ti.
