Poslovice sa smrtnim ishodom
Autor: Pavica Veljović
Tek što je sela da očisti luk „srebrenjak“ sredovečna žena je ustuknula pod glasovima koji su je prenuli. Ušuškana u toplu crnu jaknu, sa kapuljačom na glavi i promajom oko nje, žena se najpre osvrnula oko sebe. Levo od nje stajao je petao i kukurikao. Desno su se igrali pas i mačka. Pogled pravo usmeravao je ka komšijskom ataru i nije bilo teoretske šanse da se ovoliko škrgljocanje zubima čulo od tamo.
Žena se smiri i ponovo sede.
- Mljac, mljac, mljac. Njam, njam, njami! Mmm. Oho - ho, mrnjmmm. Gric, gric, gric.
Preplašena žena brže bolje ustade. Zastade na tren i poče osluškivati sebe. Ne, ne, ništa nema što bi šuškalo, čak ni prebijene banke. Pogleda pod klupu na kojoj je do maločas sedela, ali ni tamo nije bilo ničega. Zavirila je u valov gde su svinje preživale svežu travu i sem sveže trave i dve svinje koje su spavale, ništa neobično se nije moglo videti ni čuti. Već pomalo aritmičnog pulsa žena se oprezno osvrnu oko sebe i lagano spusti na istu tu čudnu klupu.
- Srk, srk, srk. Ma ovo je prste da poližeš! Nikada bolji ukus nije bio. Specijalitet! Mrnjam, mrnjam, gric, mrc. Žvać, žvać, žvać. Podrig!
Ne, ne, neeeeee!
Žena se podiže unezvereno! Glasovi sladokušća nestadoše. Kako je moguće?! Ma do malopre, dok je sedela, čulo se kako neko slasno uživa u hrani!? Da li je moguće da... Ne, ne!
- Dobar dan, doktore, ja... Mislim, znate, meni su.. Ja čujem glasove, doktore! Kako sednem tako se jave, doktore! Ja sam luda, potpuno luda!
- Molim Vas, sedite.
Žena sede. Taman što je to učinila iznova počeše da se javljaju svi mogući oblici onomatopeje koje primenjuju pristojni ljudi za vreme obeda, pa i malko više od toga. Doktor je gledao čudno u ženu, ne reče ništa, dao joj je lekove i zamolio je da dođe za nekoliko dana na kontrolu. Žena se zahvalila i pošla.
Prošlo je nekoliko dana, a žena se nije vraćala kod lekara. U međuvremenu vodila se opaka bitka između njenih psihičkih slabosti i nečijeg nezajažljivog apetita. Kako sedne, tako joj život presedne. I sve do trenutka dok joj potpuno nije pao mrak na oči i te je rešila da jednom zauvek skoči. Ali ne „sladokuscu“ u stomak već sa mosta.
Piscu ovih redova nikako nije jasno kako žena na vreme nije shvatila da je, zapravo, uništava jedna stara narodna poslovica: „Dupe gaće žvaće.“
A sa druge strane Poslovice:
- Dobar dan, Sveti Petre. Ja sam ovde nova, ne znam šta treba da radim.
- Izvolite, sedite...
Photo credit: hep-cat via Foter.com / CC BY-NC-SA
