Mačke, kučke i stari „Jugo“
Autor: Pavica Veljović
Stari „Jugo“ stajao je mesecima podno dvorišta. Mehaničar koji je živeo tu nije imao srca da ga sa mesta pomeri. Ako bismo upitali njegovu ženu čemu služe obojica odgovor bi usledio: „ Kako čemu?! Ničemu! Kresnu iz prve, stanu kad ne treba!“, viknula bi, a žila na vratu poprimila bi joj tamno plavu boju.
Elem, mehaničar je bio simpatičan čovek, izrazitih majstorskih sklonosti. Gadljiv na dlaku. Ne znam kako je to dvorišnoj mački promaklo te se jedne letnje večeri baš tu naselila. Sedam dana je mehaničar molio ljude po komšiluku ne bi li mu neko učinio i pomerio „Juga“ sa jednog na drugo mesto.
- Komšija.... Buaaa....Kašljuc, kašljuc...Hrkkk, hrkkk... Pluc, pljuc, grc, muc, tuc i štuc. Oprosti, ne mogu živ u kola da uđem, gadljiv sam na mačije dlake. Ako možeš da mi prevezeš auto, molim te. - raskukav'o se danima gadljivi mehaničar menjajući boje u licu pri pomisli na svaku mačku i njenu dlaku.
Nekoliko dana nakon sve te ujdurme desio se prevrat. Mehaničareva žena po povratku iz trgovine na kapiji ugleda neobične ženske objekte: dve mačke i njihove kučke. Kratke suknje pokrivale su tek napupele gluteuse. - Ove dve injekcije sigurno primale nisu, projuri kroz glavu stručna ekspertiza ženi. Kikoću se, drže uboge kučiće, dlaka na sve strane, a mehaničara nigde. Zaista čudna situacija.
- Dobar dan. Čekate nekoga?
Ove dve pogledaše u pravcu žene, prigrliše kučiće jače uz sebe, primakoše se jedna drugoj, krenuše sa došaptavanjem i prasnuše u smeh odmeravajući ženu od glave do pete. Ovoj to ne bi pravo obzirom da je procenila kako im je koeficijent inteligencije smešten centimetar dva ispod suknje i da bi padom na glavu zapravo izazvale samo tektonska pomeranja tuđe pameti te da bi im neko morao objasniti kako na testu inteligencije 135 ne znači kilograme, zakovitla senzualno očima i pođe putem kuće.
Kad tamo... Raspad kardijalnog sistema. Do jutros umazani mehaničar, gadljiv na mačke i njihove dlake, začešljan ko Slobodan Milošević pred peti oktobar, treperi kao ameba na povetarcu, kuću zamirisao da je sadam tona „Mister Propera“ uz najbolju volju i pilates-piruete ne bi moglo prečistiti i provetriti, čio, okretan, veseo i usplahiren juri da... Da odveze mačke i njihove kučke! Do juče bljuvao, pljuvao, kreveljio se, povraćao i očima prevrtao na dlaku, danas da vozi četvorostruku turu iste!
- Na mačke si gadljiv, a na kučke nisi, a? - poskakuje žena, modri ona vratna žila, kikoću se one dve kraj kapije, grmi sa nebesa. I Svetom Iliji je jasno čija dlaka crnu mačku prede!
- Čekaj, bre, stani da ti objasnim. One... Njih dve... Ma, one su one, šarene zastavice, bre!
- Ma nemoj! Kopčam li se ja na leđa?! Šarene, kažeš?!
- Ma da, kazale mi. Njih dve se vole. Sve si pogrešno shvatila.
- Kako sad nisi gadljiv na dlake, a?! Slušaj me ovamo: dinara jednog neću da uzmem od tih... Tih... para! Jesi čuo?!
- Čekaj, polako, smiri se. One imaju pare, ja znam znanje. Šta je sporno? Ima li išta gore za ženu nego kad nahvata muža u švaleraciji? Ja nisam, bre, od tih... Tih…. Tih, gadljivih tipova.
- Nema za ženu, ali ima za muškarca.
- Kako to misliš?
- Evo, ovako. Ne daj bože da se meni to desi, ,,Crna hronika" bi ti bila mala da sve stane šta bih ti uradila. Elem, malo suve piljevine, šibica i litrica-dve benzina bi odradile posao. Goreo bi u tom plamenu ljubavi, Srbija bi se pušila! Uzgred, skuvala bih kafu, zapalila cigaretu, sela i drobila bih ti, drobila, drobila, drobila dok cvrčiš...
- Odustajem i pre početka! I da gorim i da cvrčim sve može. Ali da drobiš, e to moram da izbegnem!
Žena mehaničara nikada nije u kvaru. Uvek je u pravu!
Photo credit: Patr!c!a via Foter.com / CC BY-NC
