Voda
Autor: Emilija Vlajev
Popovi, aman! Nemam ja problem da vi verujete u šta god hoćete, ali ne koristite tragediju za sopstvenu reklamu. Zar zaista mislite da je voda poslata kao kazna? Ne prozivajte one koji ama baš ništa nisu krivi za prirodne nepogode. Gde vam je hrišćansko milosrđe? Nekako uvek zakaže kada ne treba, a za ubice, secikese i pedofile ga uvek imate.
Da ste bar malo obratili pažnju na fiziku znali biste kako kiša nastaje. Da ste obratili malo više, znali biste možda i kako zemljotresi nastaju. U redu je da se molite, to je vaš posao. Opet, zar molitva nije lični čin? Vaše lično obraćanje svevišnjem, ali svevišnji neće znati da mu se obraćate ako to ne pročita u novinama ili ne vidi u vestima. I zašto je taj vaš bog kome se molite toliko zao da ugrožava upravo one koji nisu iz ,,kužne" kategorije. Zašto nije mudar, pa ne udari po onima koji su ,,izazivači" svega ovoga? Tu se beše radi nešto o iskušenju na putu do carstva nebeskog. Ne, drugari, radi se o vodi, moćnoj prirodnoj sili. Čovek donekle može da je ukroti, odnekle ona sama ide kud hoće. Naprosto, čovek je limitiran, pa polako ovladava prirodom. Tu mu molitve bogu slabo pomažu, uglavnom prirodne nauke odrade posao.
Voda nije stvar mašte. Ima svoju hemijsku formulu, ima svoje fizičke zakone, pa čak ima i matematički aparat koji je opisuje. Vodu možete da osetite svim vašim čulima. Realna je, neophodna je i poseduje ogromnu potencijalnu energiju. Trenutno gledate njenu kinetičku manifestaciju.
Inače, ovaj tekst o vodi je napisan pre skoro dve godine. Šta se promenilo od tada? Ništa. Osim da smo tehnološki napredovali tako da jedan frižider sruši most, a jedan auto-put pregradi reku.
Photo credit: Worlds In Focus via Foter.com / CC BY-NC