Oslobodi se
Autor: Ceca Stanković Avakumović
Izbaci iz sebe, sve što te koči, sputava, što ti lomi krila, i ne dozvoljava ti da poletiš. Pokidaj lance predrasuda i straha, ne pokušavaj stalno da preduprediš život, on ti neće dati još mnogo šansi. Nemaš previše vremena, ali nije sve izgubljeno. Nada umire kada se predaš, kada spustiš ruke i dozvoliš udarac, kada si slab da ga primiš i podjednako slab da ga uzvratiš. Pusti se, raširi misli, osvesti svoje postojanje, opravdaj svoje postojanje na zemlji. Sebi.
Ustani, već dugo ležiš tu, u tom paklu samoprezira i osuđivanja. Izađi, samo izađi, otvori vrata, zakorači, nema ključa, jer nema ni brave, to se strah poigrava sa tobom. Ne zatvaraj oči, pljuni ga u tu nacerenu facu, svaki se košmar negde završava. Izađi i ne okreći se za sobom, izađi i ne vraćaj se nikada više. Pusti da te vetar nosi, neka te oluje šibaju, ne spuštaj glavu, ne saginji se, nikada, nikada više. Budi svoj, ne opravdavaj svoj beg, ne objašnjavaj, ne polaži račune, ne opravdavaj svoju želju za slobodom. Nikome.
Samo slobodan čovek je srećan čovek. Oslobodi se okova svoje duše, oslobodi se demona koji ti diše za vratom.
Izađi iz sebe, baci šibicu i zapali sve te mračne sobe u svojoj glavi, neka izgori sve, sve što nisi ti, sve što nije tvoje, što nikad nije bilo tvoje, sve čemu tu nije mesto. Budi ono što nikada nisi smeo ni da pomisliš da ćeš biti. Budi ljubav. Budi svetlo u mraku. Budi divlja reka. Budi pokret. Budi otpor. Budi slobodan. Budi.
Sve je u tvojim rukama. Oslobodi se ...
Oslobodi me
Photo credit: oddsock via Foter.com / CC BY
