opravdanje
autor: Nebojša Čehranov
pišem da se sklonim. od raznih kabadahija. od raznih zašto. od raznih kopirača. od groznih možda.
pišući, satkao sam šator. on prokišnjava, kad je oluje previše. ali voda koja tu pretekne je nekako zdrava. smeška se. pamti. i vrati.
u mom skloništu nema nasilja. nema glupih vakcina. iz mojih crnih rupa svetlost je slobodna da se vrati. ako hoće. kultura nije na kraju vesti. a municija ne postoji.
tu sam da bih pevao. moja poezija ne dovodi policiju na vrat. u njenim očima nema suzavca.
tu nema kandiranih obećanja. i nema mesta za povlačenje ruku, koje su već u procesu rukoljubljenja. neće se tu niko pojesti, osim iz ljubavi i lepote.
pišem da bi ti imala kuda da hodaš. da zapamtim tvoj hod. u meni.
pišem jer sam sanjao da letim. a letim samo kad pišem. druga krila mi još nisu izrasla.
