moraš li baš sve da uprskaš?
Autor: Nebojša Čehranov
da oskrnaviš? da svuda, pa i tamo gde ne treba, lažeš. kako je moguće da ti, takva, bar jednom u životu ne pomisliš, hej, daj da sve bude u redu. da nikome ne bude glupo i neprijatno. da tvoj , neverovatni smisao za pravljenje pakla, bar jednom ostaviš u koricama. imaj milosti makar prema onima, kojima ti nisi nužnost. kojima nisi niko i ništa. a što je najgore po mene, nisi njima majka. nego si meni.
zar nisi umela da me vaspitaš, pa makar i sa tom metlom, da kada pregazim ili ulubim ili ogrebem ili možda nesrećno rodim, mirno sačekam sudbinu. da stojički podnesem slučaj. da ne bežim od odgovornosti. da sam tu, šta god se dešava. da se izborim, pa makar bilo nepopravljivo. da stanem, ukopam se i volim. koliko umem i mogu. a ne da proganjam bogove ili izvanbogove, kao da su mi oni krivi, što sam pobegla. što bežim. od sebe. zbog tebe
