DOKLE, NARODE?!
Autor: Aleksandra Mijović - Anja
Sednem ja tako da osmišljavam šta dalje da pišem. Al’ ’ajd’ prvo da proverim situaciju na fejsbuku, taman ’nako da se opustim, ispraznim mozak. I onda tu, na nekoj grupi, ugledam komentar koji me brzometno istera iz šina. Ukratko da Vam prepričam poentu: ,,Treba rađati malu srBčad da ne bi doživeli da se na ovim prostorima jednog dana priča albanski jezik; Zatrudnela sam i mislila šta mi je činiti, jer teško živimo, ali onda je dron zavijorio albansku zastavu i ja sam odlučila da rodim, da pomognem svojoj Srbiji...’’ Odmah da vam bude jasno, nisam član takvih grupa. Bolje reći TAKVE zaobilazim u širokom luku. Ali, sad shvatam da rastu, da ih ima jako mnogo, da se šire kao galopirajuća metastaza. I to me plaši.
I tako, ’ajd’ da izrađamo (najmanje) petoro dece, da pomognemo otadžbini je l’. To je osnovna ideja. Školovanje je u Srbiji besplatno. Je l’ jeste? Okej, odrećićemo se svega. Plaćaćemo komunalije, imati za meso jednom nedeljno u vr’ glave. Otac će raditi tri posla, majka samo dva, ali će biti uz decu. Treba da se skuva, opere. ,,Mama, treba mi novi kimono!’’ – ispisuj decu sa karatea. ,,Mama, pukla mi žica na gitari, nemam da zamenim’’ –sviraj sa preostalih pet, pa kad naiđeš na zadatu notu, a ti progutaj! ,,Mama, pukle mi patike!’’ – iš, more, zakamufliraj nekako. Kako je mali Joža, a? Dete se pita o čemu keva bulazni, a majka bogoradi šta današnja deca uopšte čitaju u školi.,,Gospođo, dete vam je alarmantno anemično, valjalo bi da otputujete u banju...’’ – Sine, ne možeš na matursku ekskurziju, malom treba čist vazduh. ,,Mama, ne razumem ove sinuse i kosinuse, da mi uzmete privatne časove!’’ – nema časovi, odoše sve pare na zimske jakne. Tatin prvenac završio školu, ne baš sa sjajnim uspehom, studirao bi jezike. Tatino zlato, nemamo da platimo, snađi se. Mama vuče nogu pred nogu, sa cegerom kome stalno ispada drška (kupljen u kineskoj radnji), a unutra krompir i kupus. Tata se izbečio, svu kosu pogubio, a sinoć k’o za inat, izvalio prednji zub. Noću, u snu, prebrojava svoju, malenu zaradu i škrguće zubima. A za zubara nema... Majka i otac su se nekad voleli, onako izistinski. Nije da se sad ne vole, ali para nema, a gde njih fali tu je i nervoza. Otac ponekad popije koju, da se malo opusti. A majka uzajmila od komšinice Živke bensedine, te gutne po koji da zaboravi na nedaće.
I tako u ,,beskrajon’’ (kako kaže dečja pesmica).
Da li je to pravi put za spas Srbije?
Ja im delujem kao neka besposlena pozerka. Vide me kako bazam, sa sveže natapiranom ’ladnom trajnom, po tržnim centrima. Misle da su moje brige: dal’ da kupim ovu tašnu, da mi se složi sa lakom za nokte il’ da odem do spa centra na jedan piling celog tela. Decu neću, jer mi imponuje da ganjam karijeru. A tu sam da držim slovo svakom onom ko se usudi da nastavlja lozu.
A ne, dragi moji sunarodnici, wroooong!... (pogrešno prim. prev.)
’Ajde, da uzročnike sunovrata Srbije tražimo na pravom mestu. I ’ajde da radimo na problemu. ,,Ovi’’ kažu da su krivci oni što su radili k’o tasteri za vreme Tileta, te sad njihovi potomci nastavljaju porodičnu tradiciju. I još oni, koji su došli u grad iz nekih selendara, pa sad uživaju. Ne brinu o potrošačkoj korpi, jer im rođaci šalju sve sa sela. Ovi prvi su takozvani antisrbijanci, ovi drugi su jugonostalgičari iz zimnice. Njima su ove dve grupacije krive za sve.
Opet wrooong!
Ja kažem da nema ’leba u pronalaženju krivca tog tipa. Ja kažem da nema boljitka tog jurimo svoj rep okrivljujući Kurtu i Murtu. Problemi se ne rešavaju otpozadi! Trošite energiju na zaveru opakih. Uludo. Malo manje mržnje, a malo više mozga. Zar nije istorija dosad pokazala dok se neistomišljenici ujedaju, osvajači kupe zaradu. Dok se mi gložimo oni dolivaju ulje na vatru i nesmetano završavaju šta su naumili. Dakle, zanemarite sve ostale akcije! Tražite krivce u gornjoj loži vladajuće partije.
Sad je right!... (kako treba...prim. prev.)
