Verska obeležja u sudu
Autor: Predrag Stojadinović
Pre nekoliko dana je u emisiji Zabranjeni Forum na TV Pink BH tema bila “Verski simboli u institucijama države”. S obzirom na to da je ovo pitanje takođe vezano za sekularnost države, te da je sekularnost u samoj emisiji često bila pomenuta, odlučio sam da dam i svoj doprinos na ovu, u Bosni, trenutno popularnu temu.
Naime, pre određenog broja godina je u Bosni donesen zakon kojim se službenicima u sudu zabranjuje nošenje verskih simbola. Dakle, ne posetiocima suda, klijentima, advokatima i ostalima, već samo službenicima koji su u sudu zaposleni. Ovo se naravno ne sviđa određenim verskim grupama, a najviše su se protiv ovog zakona pobunile žene muslimanke koje žele da nose hidžab.
Krenimo, kao i uvek, redom. Sekularnost predstavlja potpunu i apsolutnu odvojenost države i religije. Drugim rečima, država i državne institucije moraju biti neutralni po pitanju religije, ne smeju je ni promovisati ni nerazumno zabranjivati. Državni službenici, efektivno, u okviru svog posla direktno predstavljaju državu, te je razumljivo da bi i oni trebalo da budu religijski neutralni prilikom obavljanja tog posla.
Naravno, ovde možemo polemisati o tome da li je uopšte bitno ako osoba koja izdaje recimo potvrdu o državljanstvu, ili vozačku dozvolu, ili potvrdu o plaćenom porezu i slično, ima vidna religijska obeležja. I verovatno bismo se relativno lako složili da zaista nije, te da, sve dok ta obeležja nisu na zidu ili stolu, to ne predstavlja promovisanje religije od strane same države već je prosto lična stvar tog službenika ili službenice.
Međutim, u pomenutom zakonu se ne radi o svim državnim službenicima, već samo o onima koji rade u sudu, a tu je situacija veoma drugačija i prilično ozbiljna, jer je i posao koji se u toj instituciji obavlja daleko ozbiljniji od prethodno pomenutih, relativno bezazlenih, primera. Ovde je važno napomenuti da se najviše, ako ne i isključivo, govori o sudijama, te da nošenje verskih obeležja od strane čistatičice u sudu ne predstavlja nikakav problem. Ali, sudije su druga priča.
Sudije su obavezne da donose presude isključivo po zakonu, a nikako po svom ličnom nahođenju ili na osnovu svojih religijskih verovanja, kao što je to bio slučaj u sramnoj presudi od strane sudije Bošnjaka u slučaju Petakov, gde je sudija u svojoj presudi naglasio da je on lično kao pravoslavac uvređenjen onim što je Petakov izgovorio.
Dakle, sudije moraju svoj posao obavljati isključivo po slovu zakona, te stoga moraju u obavljanju svog posla biti apsolutno religijski neutralni. Postavlja se stoga pitanje, da li je sudija koji nosi religijska obeležja i dalje religijski neutralan? Odgovor je naravno NE.
Osoba koja vidno nosi religijska oboležja time svesno šalje poruku o svojoj religijskoj pripadnosti i o svojim uverenjima. Religijska obeležja se ne nose slučajno, niko se nije sapleo pa mu se lanac sa krstom zakačio o vrat a da on to nije primetio. Niko se nije okretao u snu pa da mu se kipa namestila na glavu a da on to nije primetio pre izlaženja iz kuće. Nošenje religijskih simbola je veoma svesno i veoma namerno komuniciranje ostatku sveta o religijskoj pripadnosti.
Isto tako, sudija koji nosi religijska obeležja na svom radnom mestu, u sudnici, šalje javnosti otvorenu i direktnu poruku o svojoj religijskoj pripadnosti. A to je sve samo ne religijska neutralnost. Da ne bude zabune, i nošenje crvenog A, koje predstavlja ateizam, je takođe otvorena i direktna poruka o religijskoj nepripadnosti, te je za sudije u sudnici jednako pogrešno kao i nošenje religijskih simbola. Oba predstavljaju kršenje principa sekularnosti jer nisu religijski neutralna.
Nije nimalo preterano reći da svi koji vide sudiju koji nosi religijska obeležja, ili crveno A, mogu sasvim validno da pretpostave da će ta religijska (ne)pripadnost potencijalno uticati na donošenje presude kao i na samo vođenje sudskog procesa. Naravno da možda neće, ali to možda ni slučajno nije dozvoljeno u tako ozbiljnoj situaciji.
Razmislite sami, da li je bolje da sudija bude potpuno religijski neutralno obučen, te da niko ni ne razmišlja o njegovom religijskom pripadanju, da to uopšte ne bude dovedeno u pitanje, ili je bolje da svi razmišljaju da li će sudija sa jasno i vidno nošenim religijskim simbolima dozvoliti da njegova lična verovanja utiču na njegovo donošenje odluka?
Jasno je da je, u sudnici, prva opcija daleko bolja. Tačnije, prva opcija je dobra, ne samo bolja, dok je druga opcija veoma loša i mora biti eliminisana, te je zakon o zabrani nošenja religijskih obeležja od strane sudskih službenika sasvim ispravan i u skladu sa sekularnim uređenjem države.
