Tradicija i njene vrednosti
Autor: Aleksandra Saša Kivela
Tradicija je pre svega usmena predaja znanja, veština, načina ponašanja i običaja unutar jedne kulture ili grupe ljudi.
Vikipedija
Tradicija je, dakle, kulturno nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju. Tu spadaju naučeno znanje, umetnički zanati, rituali, moralna pravila, običaji u ishrani. Održava se usmenim prenošenjem, na kojem počiva kontinuitet i identitet jedne kulture i/ili naroda. Ukratko, tradicija je skup materijalnih, tehničkih, duhovnih znanja i dostignuća, vrednosti i obrazaca ponašanja.
U prilici smo, a sve češće, da slušamo o tradicionalnim srpskim vrednostima koje pošto - poto moraju biti očuvane, pa me zanimalo šta to tačno znači i koje su to vrednosti, a da su tradicionalne, koje ,,imademo’’ sačuvati i očuvati?
Političari, SPC i poneke organizacije, poput Dveri su najglasniji glasnogovornici i borci za očuvanje tih vrednosti:
– Srpska porodica, koju čini jak i zdrav muškarac iza kojeg stoji poslušna žena čiji je prevashodni zadatak da mu rodi mnoštvo zdrave i normalne dece!
– Srbi sa svojim tradicionalnim neprijateljima? (čitaj: Hrvatima, Albancima, Muslimanima.) ne treba da imaju nikakav dijalog!
– Ma koliko se to nekome ne sviđalo, ne rušeći naše tradicionalne vrednosti, nasilnici će biti sankcionisani!
Tako se da zaključiti da su naše tradicionalne vrednosti mržnja, nesloga, rešavanje problema nasiljem kao i tradicionalna kultura nasilja, neravnopravnost, nadređene (podređene) uloge pojedinaca, pre svega žena i dece u odnosu na muškarca, a posebno širenje teorija zavere o planu uništenja ,,srbske nacije” ?!
Jer, šta je nametanje sistema vrednosti koji podrazumeva heteroseksualnost kao jedinu normu, brak kao jedinu i osnovnu zajednicu za ostvarivanje potreba, gde je muškarac nadređen u odnosu na ženu i decu, gde je seksualnost samo i isključivo sredstvo za razmnožavanje? Zašto sloboda i izbor ne spadaju u tradicionalne vrednosti???
Zbog čega, shodno hrišćanskom učenju SPC ne poziva narod na poštovanje univerzalnih moralnih vrednosti? Kakav je to moral – tradicionalni- srpskog naroda? I zašto se moral u svakodnevnom životu razlikuje od moralnih, tradicionalnih vrednosti kojima nas uči crkva?
Tako su feministkinje, lezbejke, gej muškarci, samohrane majke, emancipovane, zaposlene žene postali neprijatelj broj 1 srpske tradicije, srpskih vrednosti, srpske porodice i opasno urušavaju srpsku državu.
Izluđuje me ljudska glupost i spremnost da pristanu na manipulaciju. Jer, upravo sve gore navedeno jeste manipulacija populizmom, veličanjem mitske prošlosti, razradom ,,vekovnih nepravdi” uperenih protiv srpstva. Tradicija tako, i njene vrednosti poprimaju sve odlike klerofašizma i ukazuju na zabrinjavajući porast nazadnih tendencija u Srbiji. Ulivaju nam se strahovi i mržnja prema svemu drugačijem, insistira se na povratku patrijarhalnosti, na fundamentalizmu, na isključivanju različitosti.
Šta se desilo sa onim proverenim, a univerzalnim vrednostima, koje jesu deo srpske tradicije, a iz kojih izvire svako dobro koje će nas upućivati na pravi put? Gde su se denule čestitost i poštenje?
Rad, trud, poštovanje? Negde sam pročitala:,,Tradicionalne vrednosti - niko ne zna šta su one i niko pri zdravoj pameti ne bi pristao da živi po njima”
Ne bih se složila u prvom delu, jer oni koji nam nameću tzv. tradicionalne vrednosti vrlo dobro znaju šta rade.
Pitam se, da li naša istorijska i kulturna tradicija nama samima smeta više nego što nam pomaže da se održimo kao narod, da sačuvamo našu državu i da se civilizacijski razvijamo kao moderno društvo?
Mišljenja sam da nikako ne moramo i nikako ne treba da odbacimo svoju tradiciju ni svoj identitet. Samo je potrebno osavremeniti sopstvenu pozitivnu državnu, pravnu i duhovnu tradiciju koja može da bude odlična podloga za modernu državu.
Tradicija se ne prenosi samo govorom, već i načinom života. A naš trenutni način u većini ne valja. Dozvoljavajući da se tradicionalne, kulturne, istorijske, moralne vrednosti izvitopere i postanu nakaradne, opasno ugrožavaju opstanak nas samih. A kakvu sliku o nama šaljemo svetu, to je tek posebna priča. Lepo je to primetila jedna moja fejsbuk prijateljica:
,,Kud ćeš veće kazne od toga da svi vide koliki smo civilizacijski neukus u trećem milenijumu!’’ I da smo totalno kulturno dezorjentisani, i moralno, i tradicionalno, dodala bih ja.
Evo sad kad bi svako naveo šta su za njega tradicionalne vrednosti, razlikovali bi se ili bi sve bilo isto. Ali kad kažeš čast i poštenje mislim da je u tome problem svako ima svoju verziju u praksi tog poštenja. Jer ko priznaje da je egoista, da primenjuje samo za najbliži krug ljudi neki vid moralnosti a ostali su samo sredstvo do cilja. Danas se u ime zaštite biva veliki u svojoj porodici a surov prema svima izvan. Vreme podvojenih ličnosti. Da li je strah u pitanju ili prihvatanje da u surovoj stvarnosti tako mora ne znam…Ali je užasno. I onda kad dođe još i SPC da neslavno poručuje na najizvitopereniji način moralne vrednosti shvatiš da oni više nikad neće imati taj uticaj, da su se odmetli i da se povratak tim vrednostima mora tražiti samo i isključivo na njihovom izvorištu. Svi posrednici su ih izvitoperili, obojili strašću i subjektivnošću.