Kako popraviti pokvarene žene?
Autor: Iva Radović
Žene ne valjaju.
Osvrnite se oko sebe, pročitajte novine, poslušajte šta ljudi govore, ,,bacite uvo" na svakodnevne pošalice po autobusima, supermarketima, protrčite kroz društvene mreže, videćete da ceo svet - sa posebnim osvrtom na tradicionalistička, patrijarhalna društva - pliva u svagdašnjem, jednolikom, do neprimetnosti uvreženom seksizmu.
Žene ne valjaju, žene su pokvarene, i u onom doslovnom i u metaforičnom značenju.
Tvrde seksističke lobanje pitaju se - kako se pokvarene žene dadu popraviti? Radom i muškim polnim organom. Poš'ljite ih da prave sendviče, i dajte im kobaju. Koliko god da je ova vulgarna mizoginija odvratna, utoliko je odvratnija ona uglađena, načitana, ona elitistička, ona potkovana kvazinaučnim činjenicama ili fingiranim istraživanjima; ona koja se poziva na ,,naučno objašnjenu razliku između muškog i ženskog mozga", biohemijske procese, dominantne hormone; ona, koja zahteva od žene da bude dama da bi zaslužila poštovanje.
One druge, starlete, prostitutke, kurve - one prosto traže da budu ponižene, silovane, one su uzrok naše moralne propasti i zato ih moramo svakodnevno stavljati na tapet. Prava dama uvek će praviti razliku između sebe i njih, pa što ih bolje opauči prezirom, utoliko se više penje uz stubište visokomoralnosti. Starlete se toliko često razapinju po medijima da je to već postalo opšte mesto; svaki intelektualac, a intelektualka posebice, koja drži do sebe, mora tome da doprinese.
Starlete su samo jedna strana ogledala. One nisu uzrok moralnog gliba u kojem se nalazimo; one prosto, igraju po pravilima koje je uspostavila dominantno maskulina kultura na ruševinama ekonomije i nekad uređenog društva; one u tome uspevaju da pribave sebi neku korist. Služeći se privilegijom mladosti i lepote, daju tržištu ljudskog mesa ono što mu je potrebno. Nisu one izmislile igru: izmislili su je oni koji osmišljavaju televizijske formate, oni koji ih, tako golišave i nekompetentne, zapošljavaju na udobnim mestima po ministarstvima, oni koji im plaćaju za seksualne usluge, ili koji im kupuju basnoslovne poklone za te iste usluge, i tako dalje. Odgovornost je uvek u rukama ljudi koji imaju moć, pa ipak oni, nekako, ostaju blaženo spaseni od čerečenja.
Žene ne valjaju, dakako. U ovom društvu za mentalne bolesti i dalje sleduje stigma, a ako ste žena, postoji velika verovatnoća da vas proglase za simulanta. Smrtno ozbiljni poremećaji ishrane su - dijeta, opsesija lepotom; ili pak oblapornost. Svako duševno oboljenje je prosto - ženska histerija, izazvana hormonima. Poznato je, naime, da su žene krpene lutke u kandžama sopstvenih menstrualnih ciklusa. Nedavno smo, u tekstu Mirjane Bobić Mojsilović dobili još jednu potvrdu za to da depresija zapravo ne postoji, već je u pitanju prosto posledica dokonosti i duhovne čamotinje[1]. Kako naše prabake nisu bile depresivne? Tako što su heklale, plele, mesile 'lebac, radile nešto rukama... i tako dalje. Znam, znam da ona ,,nije baš tako mislila" (jeste, mislila je u dobroj meri tako), da se njene kritike odnose na jedan određeni sloj žena. Znam i to da je kreativan, ispunjujući rad jedan od moćnih terapeutskih postupaka, ali to se nigde u tekstu doslovce ne pominje. Naprotiv, panegirik ,,radu, redu i disciplini" gura nam se u lice u ovoj zemlji gde poniženi i gladni rade od jutra do mraka za siću nedostojnu čoveka, u zemlji premorenih ljudi koji se guše u beznađu i gutaju antidepresive kao bombone. Žene, pored tog ropskog rada, čeka i dodatni, neplaćeni rad kod kuće; bavljenje decom (mada će ih posle optužiti da su besprizorna jer majke ,,nisu imale vremena za njih", pa nisu - dabome da nisu); one nemaju kad da heklaju i grle drveće, kako to Mirjana preporučuje. Komentare koji sleduju tekstu bolje da i ne pominjem. Pre svega ne razlikuju prosto neraspoloženje od depresije i drugih bolesti, tapšu po ramenu za ,,hrabro izgovorenu istinu" i velikodušno nude ženama varjaču i metlu kao terapiju. Može se, dragi moji internet junaci, plakati i u supu i u kantu sa ,,Domestosom" da se niš' ne primeti, a ako su naše nepismene, namučene, tučene, ponižavane prabake bile toliko srećne, onda aratos i te sreće.
Da ne zaboravim na još jednu počesto pominjanu terapiju za pokvarene žene, fejsbuk mi dva-tri posta niže nudi ovaj ohrabrujući naslov: ,,Pušenje je dobro za zdravlje žena i pomaže u borbi protiv depresije". Ne misli se na pušenje duvana.[2] U tekstu, međutim, stoji samo podatak da semena tečnost sadrži kortizol, melatonin, serotonin, i još neka jedinjenja koja mogu da pomognu u borbi protiv depresije. To, naravno, ne implicira da antidepresivi moraju da se unose baš putem oralnog seksa, ali, zaboga - naravno da će se ovaj graundbrejking zaključak da se nađe i u naslovu teksta. Ima mnogo onih koji i ne čitaju dalje od naslova, naslovi se zato i pišu tako, da privuku klikove i napune prazne glave idiotskim idejama. A propos, ne znam kakva se terapija preporučuje heteroseksualnom muškarcu obolelom od depresije; nadam se da se tu nalazi pomoć i za sve ostale koji nisu odušeljenji blow job instant rešenjem. Reciprociteta radi, da pomenem da sam nedavno pročitala i članak u kojem se tvrdi da oralni seks (ovog puta u pitnju je kunilingus) može dovesti do raka usne duplje i grla (zbog moguće izloženosti HPV virusima koji su izazivači kancera).
Lenje, pokvarene, zaražene - sve u samo nekoliko postova na društvenim mrežama. Sasvim dovoljno da prosečan konzument Interneta dođe do zaključka da je odlična terapija - na kolenima, sa ribaćom četkom u rukama i zna-se-već-čim u ustima.
Bata Gašić lajks dis.
2 http://dailymedicalinformatics.info/blow-jobs-are-good-for-a-womans-health-and-help-fight-depression/
[1] https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1032859666766111&id=740903465961734
