Muzej
Autor: Vera Vujičić
Da li idete u muzeje? Ili: da li biste voleli da idete u muzeje, kada bi muzeji radili i bili ono što treba da budu?
Muzeji, kao institucije koje se bave sakupljanjem, čuvajanjem i izlaganjem umetničkih, kulturnih, naučnih i istorijskih objekata, nalaze se u svim većim, ali i manjim gradovima širom sveta.
Prema zvaničnim podacima, u svetu postoji preko 55 000 muzeja. Neki su mesta na kojima se nalaze ogromne kolekcije neprocenjivih umetničkih dela, poput Luvra u Parizu, Prada u Madridu, Nacionalne galerije u Londonu, Ermitaža u Sankt Peterburgu ili Metropoliten muzeja u Njujorku, a neki su manji, lokalni, ali ne manje interesantni i značajni. Recimo, Muzej parfema, u Parizu, Muzej špijuna u Vašingtonu ili Muzej nevinosti, koji je osmislio Nobelovac, Orhan Pamuk, pišući istoimenu knjigu.
Reč, muzej, potiče od grčke reči Μουσεῖον (Mouseion), što znači, mesto posvećeno muzama, koje su simbol umetničke inspiracije.
Prvi muzeji su nastali kao kolekcije vrednih umetničkih dela ili retkih prirodnih objekata i artefakata, koje su posedovali bogati pojedinci, porodice ili institucije. Najstariji poznat muzej je Enigaldi-Nana muzej, iz 530 godine pre naše ere, koji je osnovala vavilonska princeza, Enigaldi, u mesopotamijskoj prestonici, Uru.
Iako su mnogi od najstarijih muzeja osnovani u Italiji, u doba Renesanse, većina poznatih svetskih muzeja je otvorena kasnije, u doba Prosvetiteljstva, uglavnom, u 18. veku.
Svrha modernih muzeja se ne sastoji samo u izlaganju objekata. Doduše, svrha muzeja može da zavisi od lične tačke gledanja. Preko vikenda, porodicama sa decom, poseta muzeju moze da bude prijatna zabava. Takođe i mesto gde se može ponešto i naučiti.
Današnji muzeji, posebno naučni i tehnički, često imaju interaktivne programe, koji su privlačni mladim posetiocima. Takođe, imaju i ozbiljne naučne institute, kao i škole, sa raznovrsnim programima. Umetnost, nauka i tehnika, treba da budu dostupne građanima.
Prošlog vikenda sam predložila mojoj beogradskoj prijateljici, koja je kod mene u poseti, da odemo do Muzeja prirodnih nauka. Učinilo mi se da nije baš mnogo entuzijastična u vezi sa mojim predlogom. Ipak, posle višečasovne posete, na kraju je poželela da se sutradan ponovo vratimo. Videli smo samo jedan deo tog privlačnog muzeja, u kome vrvi kao u košnici. Stari, mladi, deca... Pored stalne postavke (za koju je potrebno bar par dana), glavna atrakcija je bila izložba: Samuraj – Put ratnika. Ekstenzivna izložba izuzetnih objekata, prikazuje gotovo sedam vekova (od 12. do 19.) istorije ovih legendarnih ratnika. Oklopi, šlemovi, sablje, katana mačevi, lukovi i strele, sedla i mnogi drugi predmeti, koji su se koristili tokom istorije tri šogunata – od Kamakura, preko Ašikaga do Tokugava.
Takođe smo pogledali zanimljivu prezentaciju u Planetarijumu, Zvezadano nebo, kao i video instalaciju/lejzer šou, Dark Side of the Moon, sa muzikom Pink Flojd.
Svojevremeno, dok sam živela u Beogradu, volela sam da vodim goste u Narodni muzej ili Galeriju fresaka. Takođe, i u Muzej grada Beograda i Muzej savremene umetnosti. Divni i značajni muzeji. Samo, sada, skoro kao da ih ni nema.
Narodni muzej je osnovan 1844.godine i predstavlja najstariji i najvažniji muzej u Srbiji. Kolekcija ovog muzeja obuhvata oko 400.000 arheoloških i umetničkih predmeta, koji reprezentuju kulturu veoma širokog vremenskog razdoblja, od sedmog milenijuma pre nove ere do savremenog doba.
Nažalost, tokom poslednje dve decenije, zgrada muzeja je počela da propada i njena rekonstrukcija je proglašena hitnom. Ali, kao što je poznato, pitanje rekonstrukcije se razvlači već godinama, a stalna postavka je zatvorena još 2003. godine, zbog nebezbednih uslova.
Umesto da učimo i uživamo u njegovim mnogobrojnim salama i važnim eksponatima, Narodni muzej je danas mrtvački sanduk srpske kulture.
Sličnu sudbinu ima i Muzej na Ušću. Kao Muzej savremene umetnosti, otvoren je jula 1929. godine i bio je smešten u zgradi u koja je danas poznata kao Konak knjeginje Ljubice. Na novoj, današnjoj adresi, postoji od 1965. godine. Važno je napomenuti da je ovaj muzej osnovan iste godine (čak par meseci ranije) kad i Muzej modrene umetnosti – MoMA – u Njujorku. Za razliku od svog njujorškog vršnjaka, koji je postao jedan od najznačajnijih svetskih muzeja, ovaj naš ima tužnu i ružnu sudbinu. Uprkos važnim delima moderne umetnosti, od Ivana Meštrovića, Tome Roksandića, Paje Jovanovića, Vlaha Bukovca, Bete Vukanović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, do mnogobrojnih stranih umetnika, vrata ovog muzeja su već godina zaključana.
Ispada, kao da se pitamo: Šta će nama muzeji? Što dovodi do apsurda kandidaturu Beograda za Kulturnu prestonicu Evrope 2020.
Jer, koje kulture?!
