Veća gnjida i manje zlo

Veća gnjida i manje zlo

Autor: Iva Radović

Udrite, pljunite, razapnite, sprdajte se sa nama do besvesti - mi smo najveći idioti na kugli zemaljskoj. Mi smo arhikrivci za to što vas žvalavi balvan jutrom budi svojom pasivno - agresivnom groteskom, a uveče uljuljkuje u san kukumavčenjem i čupanjem kose. Oni što su ga zaokružili, oni što mu ljube guj'cu za ličnu korist, oni što su videli kuda teče voda pa brže zaveslali da se pridruže matici, oni što ga iskreno obožavaju, oni koji, objektivno, čine većinu biračkog tela, nisu važni.

Krivi smo mi, beli listići. Mi, bene neodgovorne koje se igraju sa teško izborenim građanskim pravom. Mi, maloumnici, koji ne kontamo da je izbor uvek i samo to - izbor manjeg zla. Mi smo ga doveli na vlast, mi smo krivi.

Mi smo, znate, jako glupi.

Mi ne znamo kako funkcioniše proporcionalni sistem i nismo pojma imali kome će naši glasovi biti prosleđeni. Nama nedostaje logika i zdrava pamet. Zato su ovi netom raspisani izbori test inteligencije. To nas internet pučanstvo podseća koliko smo govno pojeli, da se ne bismo opet zajebali. Neki su se potrudili pa nam napravili i grafički prikaz proporcionalnog sistema, da ga bistrimo dok ne uklavirimo.

Moram da ih/vas sve razočaram... i istoke, i zapade, i blogere i tviteraše. DakleM, hvala na trudu, niste trebali, što bi rekao narod.

Sve mi to odavno znamo. Znamo kako funkcioniše proporcionalni izborni sistem. Znamo da su izbori uvek pragmatično vaganje ostvarljivog i mogućeg, i s obzirom na mirisno cveće naše političke bašte, izbor između više zala u kome treba prednost dati ne samo najmanjem, nego najmanjem od onih koji imaju šansu da pređu cenzus. Neki od nas imaju biračko pravo već koju deceniju i koristili su ga, manje-više, od vaspostavljanja parlamentarne demokratije u Srbalja. Pratili smo razvoj, rast, propadanje i nestajanje stranaka, pratili smo bezbrojne nijanse političkog kameleonstva, izvrtanje koža, političke vratolomije od kojih posmatrača uhvati vrtoglavica. Pratili smo besramno bogaćenje, bahato iživljavanje, spregu politike, biznisa i kriminala; videli smo u tome apsolutno sve aktere na našoj političkoj sceni.

Vrlo dobro znamo s kim imamo posla, i jasno, jesmo razočarani, koliko god da nam niko od ovih zlih pajaca nije ni ulivao poverenje.

Problem kritičara belih listića je u tome što ne prepoznaju našu osnovnu premisu - a to je da ne postoji manje zlo. Je l' biste da vam izvade mozak ili srce? Da obolite od kuge ili kolere? Kritičari nekako pretpostavljaju da su demokrate i njihovi sateliti i dalje - manje loši. Hej, pa da smo u to verovali, za promil, za zericu - za njih bismo i glasali. Da smo makar pomislili da je strašnije da SNS dobije izbore - glasali bismo za onog ko je bio manje jeziv.

Hajde sada da se podsetimo: šta je bio prvi, refleksni napad panike koji je usledio kada je SNS objavio da je osvojio većinu? Da će Srbija ,,skrenuti sa evropskog puta" i da ćemo se vratiti u metanisanje i ksenofobiju. Da li se to desilo? Naprotiv, Vučko o'š’o u Srebrenicu,  Srbija je sada otvorila poglavlja i ostale džirlo zezalice za koje ni oni što su ih smišljali ne znaju čemu služe i kad će da prorade, al' 'ajde. Svi fale Vučića, fala Vučiću, on baš lepo ume da kleči kad ga ucenjuju, ume i da uzdiše, to je isto fino, za seks.

U svemu ostalom SNS i demokrate su upadljivo slični. I jedni i drugi rasprodaju i poslednju travku, drvce i atom kiseonika na doboš, sad da l' su Arapi, Korejanci ili Ameri - za roblje ne pravi veliku razliku; velika državna preduzeća, javna uprava, svi poslovi finansirani iz budžeta - prestavljaju strvinu na kojoj se hrane partijski lešinari. Aca ima Vulina, Bota je imao Dinkića, Koštun je imao Alchajmera. Partijske programe niti ko čita, niti ih se ko drži, i kad glasate za liberala ne možete biti sigurni da on sutra neće postati komunista, ili, kad glasate za proruski orijentisanog Kosovo-je-Srbija! ex radikala, da vas baš on neće odvesti u NATO pakt.

Ne osećam se krivom zbog svog, nevažećeg listića. Ne osećam da sam zloupotrebila ili obesmislila svoje pravo glasa. Nisam bila u stanju da odlučim. Čvrsto verujem da bih ovo isto pisala, da bismo u vrlo sličnoj zemlji živeli i da je neka druga politička opcija tada došla na vlast - jer kod nas političke opcije i ne postoje: postoje samo beskrupulozni, gramzivi gmizavci koji se u određenom ritmu smenjuju, kao u ,,muzičkim stolicama" i bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, samo uvećavaju svoje lično bogatstvo.

To ne znači da sam postala apolitična; naprotiv! Koristim sve načine kojima kao mali i nevažan čovek raspolažem, da celokupnu stranačku garnituru survam u kal kojem i pripadaju i da, nekako, pomognem evoluciju ka novom, odgovornijem i smislenijem političkom segmentiranju sa novim reprezentima. Mislim da apolitičnost sebi ne možemo i ne smemo dozvoliti, ali u trenutku kada su institucije demokratije obesmišljene, moramo da tražimo alternativne načine da one ,,prorade", ne bi nam bio prvi put.

I dalje ne vidim na političkoj sceni ni jedno novo ,,manje zlo" - Radulović je tvrdi neoliberal i navodno je spreman da uđe u koaliciju sa DSS-om i Dverima, Borko Stefanović se opsetio levih ideja ali mu nedostaje i  žestine i strpljenja. Pa ti sad gledaj ko će preći cenzus (ako ne pređe - jope' si glas'o za pobednika), ko je veća gnjida a ko je manje zlo.

Pa ipak, ovoga puta daću nekome glas i to iz ova dva razloga: želim SNS-u da vidim leđa jer mi je autokrata pun kUfer, a u ovom trenutku ostatak političke scene je toliko rasparčan i marginalizovan, da teško da će iko od njih moći da uspostavi toliku kontrolu i apsolutnu vlast. Demokrate su temeljno uspele da uruše same sebe nakon odlaska s vlasti, što od srca želim i SNS-u. Neke nevučiće ćemo mnogo lakše najuriti nego ovog samodršca. To će možda dovesti do krize vlasti, ali pre ili kasnije sistem mora iznedriti neki novi kvalitet, što pre - nadam se.

Drugi razlog je to što, ako već moram da gledam povazdan nečije njuške, to budu malo suptilnije, vaspitanije i inteligentnije fizionomije od Vučića, Babića ili Gašića, neko sa malo više ličnog šarma.

Sve ostalo je manje-više isto kod svih njih.

Vi sad mene pljunite zbog fatalizma i neozbiljnosti, ali na to vam se, dragi moji, doslovno - svodi princip manjeg zla.