Šta će nam komp kad imamo kramp? Ili o nekim zabludama o arheologiji

Šta će nam komp kad imamo kramp? Ili o nekim zabludama o arheologiji

Autor: Jasna Vuković

"Arheologija je brend!", sa sve uzvičnikom kaže švedski arheolog Kornelijus Holtorf ispitujući mesto i značaj arheologije u popularnoj kulturi. Zahvaljujući uticajima hit-filmova i kompjuterskih igrica u kojima su arheolozi često prikazani kao heroji (ili heroine) koji spašavaju svet, oni su često shvaćeni kao (privlačni) avanturisti, neretko u situacijama u kojima moraju da pokažu i izuzetnu fizičku spremnost. Neka istraživanja, s druge strane, pokazuju da se laici o arheologiji u najvećem broju slučajeva ipak obaveštavaju iz novina (i naravno putem interneta) i nešto ređe, kroz televizijske programe. Stoga je uloga medija u stvaranju slike o arheologiji i arheolozima u javnosti nemerljiva. Istovremeno, međutim, zahvaljujući njihovom suštinskom (ne)razumevanju arheologije, među laicima su već prilično ukorenjene zablude oko toga čime se i kako arheologija bavi. Hajde da razmotrimo neke od njih.

1. Arheolozi se bave iskopavanjem. Pre nekoliko godina, prilikom upisa na studije arheologije, budući studenti su popunjavali anketu u kojoj je jedno od pitanja glasilo: "Zašto želite da se bavite arheologijom?". Jedan od odgovora bio je prilično slikovit i zato je i postao naslov ovog teksta. Ne. Iako većina arheologa najviše uživa kada ode na teren, arheologija se ne bavi samo iskopavanjem. Ono je samo jedan od mnogih koraka u arheološkom istraživanju. Povrh toga, mnoga istraživanja koncentrisana su na različite analize arheoloških nalaza koje se ne obavljaju na terenu. I verovali ili ne – postoje i teorijska istraživanja, koja su uvek temelj za donošenje zaključaka. Dakle – komp nam ipak ne gine, jer se neke analize mogu uraditi samo primenom kompjuterskih programa (često statističkih), a sve to treba i elaborirati i objasniti i na kraju – napisati.
2. Arheolozi iskopavaju dinosauruse. VEOMA netačno. Dinosaurusima (kao i drugim vrstama) bavi se paleontologija, a ne arheologija. Arheologija se bavi čovekom, a znamo da su dinosaurusi nestali mnogo miliona godina pre njegove pojave.
3. Arheolozi se bave predmetima. Netačno. Ne postoji neki ključan "artefakt" kao u filmovima, koji razrešava neku misteriju. O da, kad se zacakli zlato, to je veoma uzbudljivo. Ali ne bavimo se arheologijom zbog toga – zato se arheolog veoma neprijatno oseća kada je upitan za materijalnu vrednost nalaza; i nije floskula kada kaže da je ta vrednost nemerljiva. Mi se bavimo materijalnim ostacima, koji ne uključuju samo predmete i građevine, već i razne druge klase nalaza koje ne moraju biti rukotvorine, kao što su, na primer kosti, polen, koproliti (zamislite – okamenjene fekalije) ili ostaci biljaka. Cilj arheologa nije otkrivanje atraktivnih predmeta, već razumevanje života u prošlosti. Vrlo često veoma sitni i naizgled nevažni nalazi mogu biti ona karika koja će otvoriti put novim saznanjima.
4. Većina arheoloških lokaliteta pronađena je slučajno. Ponovo netačno. Zapravo, radi se o zanemarljivom procentu. Većina nalazišta poznata je zahvaljujući sistematskoj primeni arheoloških metoda.
5. Senzacionalna otkrića iz korena menjaju dosadašnja saznanja. Zapravo, ne postoje senzacionalna otkrića; ona su izmišljotina novinara. Svako istraživanje je unapred promišljeno ka razrešavanju vrlo jasno definisanih pitanja. Osim toga, ono je samo jedna kockica u velikom mozaiku arheoloških saznanja. Koliko god to čudno zvučalo, i tzv. "prazna sonda" predstavlja arheološki podatak.
6. Arheolozi se bave istorijom. Naravno da ne. I istorija i arheologija se bave prošlošću, a predmeti istraživanja im se razlikuju. Uzgred, arheologija pokriva "malo" širi vremenski period – praistoriju, koja obuhvata milione godina pre pojave prvih pisama. Zato ne mora da znači da svaki arheolog poznaje sve periode prošlosti. I još nešto - ne postoji arheolog "opšte prakse" – svako ima određenu specijalnost.

I konačno – arheologija je dinamična i neizostavno uzbudljiva. U stvari, najčešće je vrlo dosadna. Zamislite leto, sunce, četrdeset stepeni, hlada nema, a vi danima cinculirate tvrdu zemlju, tako da su vam izašli žuljevi – a nigde nalaza! Ili zamislite jednu tonu fragmenata keramike (ne celih posuda kakve vidite u muzejima – one su prava retkost!) spakovane u kutije. Vaš zadatak je da svaki pojedinačni fragment obradite, opišete i unesete u bazu podataka. Neke morate da pogledate i pod mikroskopom. Izgleda kao Sizifov posao, zar ne? O tome ništa ne piše u novinama. Ali – kada sve to ophrvate, kada iz te jalove zemlje počnu da ispadaju nalazi ili kada posle višemesečnog sedenja za kompjuterom dobijete rezultate koji otkrivaju nešto novo – e, to je zaista uzbudljivo! Zbog tih trenutaka sve je dobilo smisao. Zbog toga se bavimo arheologijom. Ne može se ni bez krampa, ni bez kompa.

Holtorf, Cornelius 2007. Archaeology is a Brand! The Meaning of Archaeology in Contemporary Popular Culture, Oxford: Archaeopress.

Vuković, Jasna i Miroslav Vujović 2014. Od informacije do poruke: arheologija i mediji u Srbiji, Etnoantropološki problemi 9(3): 610-624.

http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/a5569590144943728c8ee86f53b4139c.pdf