Naš gradić
Autor: Zoran Plećević
Naš gradić je lep. Jako lep i perspektivan gradić što mi, njegovi stanovnici posebno volimo da naglasimo. Lep, čist i sređen. Turističko mesto u srcu Šumadije, u srcu Srbije. U njemu su nekada davno letovali Obrenovići, a bogami kada su došli na vlast i Karađorđevići.
Sad, kako se uzme, rekao bi neki zlonamernik. Neke ulice su čiste, neke nisu, neke su manje, neke više, a najčistije su one kojima retko ko prolazi. I sve zavisi baš od prolaznika. Tamo gde ih je više ulice su prljavije, tamo gde ih je manje, naravno čistije. Da je čistiji bio bi još lepši. Da je malo bolje sređen bio bi svakako još lepši. Da je neko u poslednjih sedamdeset godina malo bolje i pažljivije raspoređivao ulice i kuće u njima.
Da jeste, ali nije.
Pored našeg gradića je brdo, ali mi više volimo da ga zovemo planina. Kada se čovek popne na tu, nazovi planinu ima šta i da vidi. Kuće i ulice stoje razbacane po dolini kao igračke koje je na sred dvorišta zaboravilo neko uplakano dete. Da su pustili decu starije grupe iz vrtića da raspoređuju ulice i kuće učinak bi bio isti, ako ne i bolji. Međutim ko je gradio ili mu je samo palo na pamet da gradi sreo bi se u opštini sa preciznim generalno-urbanističkim planom i video bi da sa njima nema šale, da ništa nije prepušteno slučaju.
Naš gradić je ipak najlepši kada se gleda sa vrha planine. Kada se ljubitelj lepog pogleda popne na planinu, na osmatračnicu, sa te visine je očaran. Gradić je prelep sa ogromnim parkom u sredini. Ne vide se raskopane ulice. Kontejneri sa više smeća pored nego unutra, prljave pijace, deponije na svakom iole zgodnom mestu.
Kad malo bolje razmislim, naš gradić uopšte nije lep. U stvari, mali je, prljav i neuređen, najobičnija rupa, ali mi, njegovi stanovnici mnogo ga volimo, sećamo se srećnih dana. Nadamo se da će doći neko pametan i sposoban da mu vrati staru slavu. Pored svega, o njemu mislimo i pričamo sve najbolje i najlepše, a šta drugi pričaju nas ne interesuje. Mi ga volimo ovakvog kakav jeste.
Drugi nemamo.
