Četiri veka ludila u operi
Autor: Vera Vujičić
Ako od opere očekujete zabavu i lakoću penušavih arija, možda bi trebalo da bacite još jedan pogled i da uzmete u obzir raznovrsne i kompleksne teme kojima se opera bavi, od svog nastanka, pa do danas.
Naravno, postoje komične opere, opera buffa, kao što je Rosinijev Seviljski berberin, Mocartova Otmica iz saraja ili Donicetijev Don Paskvale, kao i mnoge druge. Ali, to je samo jedan od operskih žanrova.
Za preko četiri stotine godina, od kad je Jakopo Peri 1597. godine komponovao prvu operu u istoriji muzike, Dafne, pa do danas, komponovano je oko 30 000 opera. Mnoge od njih nikad nisu ugledale svetla pozornice. Ali, na stotine opera je preživelo, padalo u zaborav i ponovo oživljavano, na radost operskih aficionada širom sveta.
Kao i druge umetničke forme, opera je uvek izražavala ideje i duh vremena u kom je nastala. Bilo da govori o društvenim promenama u doba prosvetiteljstva, kao u Mocartovoj Figarovoj ženidbi, o opresiji i oslobođenju, vernosti i izdaji, kao u Betovenovom Fideliju ili o političkim idejama druge polovine 19. veka i dominantnom realizmu, tzv. realpolitik, Verdijevog Don Karla. Slično je i u modernim operama, Nikson u Kini, Klinghoferova smrt, Džona Adamsa ili Harvi Milk, Stjuarta Valasa, recimo.
Naravno, jedna od najvećih tema u operi, kao i u životu, je ljubav. U operi se ljubavne priče najčešće ne završavaju srećno. Ljubomora i osveta umešaju svoje prste, a ludilo, ubistvo i samoubistvo su vrlo čest epilog.
Kao i u životu, najpre sve lepo krene: pogledajmo Tosku i Kavaradosija, Lučiju i Edgarda, Đildu i vojvodu od Mantove, Dezdemonu i Otela . Al’ uvek ima treći…
Prošlog vikenda sam ponovo, po ko zna koji put, videla Madam Baterflaj. Jedna od najpopularnijih opera na repertoaru, omiljena, kako zbog muzike, tako i zbog tragične ljubavi američkog pomorskog oficira, Pinkertona i mlade Japanke, gejše Čo Čo San. Zapravo, o njegovoj ljubavi se ne bi moglo ni govoriti, više o zanesenosti mladom devojkom, a ako uzmemo u obzir njene godine (15!), možemo još više da se zamislimo nad njenom tragedijom. Takođe i nad njegovim karakterom. Sasvim je pouzdano znao da taj brak neće biti onaj pravi, nego samo privremena veza. Znao je i da Čo Čo San, koju je nazvao Baterflaj (leptir), istinski veruje u njega. Mogao je znati i da će kraj biti tragičan. Da je hteo, mogao je sve to znati… No, nije hteo. Egoizam, površnost i bezobzirnost su prevagnule nad moralom i obzirnošću. Na kraju, Baterflaj, posramljena, obesčašćena i očajna, izvršava ritualno samoubistvo, harakiri.
Zbog razočaranja i prisilne udaje za drugog, a ne za ljubav svog života, imamo i trostruku nesreću u operi Lučija od Lamermura – ludilo, ubistvo i samoubistvo.
https://www.youtube.com/watch?v=U3_8wz_xNI0
Samoubistvo, kao društvena pojava, je veoma kompleksan problem, koji je duboko ukorenjen u društvenom i istorijskom narativu. Osnivač modern sociologije, Emil Dirkem, je krajem 19. veka utvrdio da je stopa samoubistava različita u različitim kulturama. Očigledno je da kultura jedne zemlje utiče na broj samoubistava. Uticaj je dvosmeran – kultura uobličuje naše živote, a naši životi uobličavaju kulturu.
Tema samoubistva u operi je do sada pobuđivala samo skroman interes u naučnom istraživanju. Neke studije su došle do zaključka ja je samoubistvo relativno česta pojava u operama, ali da su pokušaji samoubistva mnogo ređi. Druga studija pokazuje da se samoubistvo pojavljuje u 26% različitih opera, ali 40% među najpopularnijim operama.
Medical Journal of Australia je objavio studiju 2006. godine, kojom su bile obuhvaćene opere komponovane od 1607. – 2006. godine.U obzir su uzeli 337 opera, a pored samoubistva, ispitivali su i druge forme nasilja: rat, ubistvo, silovanje, kidnapovanje... Od pomenutog broja opera, u 74 opere (22%) javlja se bar jedno samoubistvo. Počinitelji su najčešće žene (56%). Razmišljanja o samoubistvu se javljaju u 48 opera (14%), pretežno među muškim likovima (57%).
Nož je najčešće sredstvo za izvršenje samoubistva (26 slučajeva), od toga 15 muških i 11 ženskih likova. Druge metode su trovanje (15 slučajeva), davljenje u vodi (10), vešanje (4), davljenje (4), religiozno žrtvovanje (3), skok sa visine (2), iz vatrenog oružja (1) i udarcem tupim predmetom (1). U 178 opera (53%), javljaju se drugi vidovi nasilja – ubistvo, silovanje, tortura i podmetanje požara. Radnja velikog broja opera se odvija u doba ratova.
Intrigantno je to da se u operi nož najčešće koristi za samoubistvo, što nije slučaj u stvarnom životu. Svetska zdravstvena organizacija sugeriše da se najveći broj samoubistava počini pomoću vatrenog oružja, vešanjem, trovanjem i skokom sa visine. Pretpostavlja se da je upotreba noža popularna u operama zbog dramskog scenskog efekta.
Gotovo bez izuzetka, samoubistvo se dešava kao posledica nekog prethodnog traumatičnog događaja: smrt voljene osobe, gubitak vlasti ili moći ili iminentno potpadanje pod uticaj dominantne osobe ili sile. Poznati primeri bi bili, Romeovo ubistvo u Gunoovoj operi Romeo i Julija ili samoubistvo Čo Čo San u Madam Baterflaj.
Vredno je pomenuti veću stopu samoubistava u operama 18. i 19. veka, u poređenju sa operama 20. i početka 21. veka. Ovi nalazi se mogu pripisati promenama u stavu društva prema samoubistvu. Početkom 18. veka, samoubistvo se smatralo grehom, od strane crkve i zločinom, gledano sa aspekta zakona. U kasnijem periodu, taj problem se pomerio sa moralnog ka medicinskom problemu, a zatim je prihvaćen stav da samoubistvo nije uvek rezultat mentalnog poremećaja. Nova paradigma po tom pitanju je koincidirala sa pojavom Geteovog dela, Jadi mladog Vertera, 1774. godine, što je dovelo do velikog broja copycat slučajeva. U 20. veku, samoubistvo se smatralo mentalnim poremećajem, više nego reakcijom na stresnu situaciju.
Nedostatak ove studije je u tome što uzima u obzir samo 337 opera, a više hiljada opeskih dela je napisano. Ipak, može se zaključiti da je zastupljenost samoubistava u operama suviše prominentna da bi bila ignorisana.
Srazmerno je mnogo manji broj opera sa hepi endom, bez ludila ili ubistava. U mnogim operama, krvi do kolena - Sondhajmov Svini Tod, Zamak Plavodradog, Bele Bartoka, Štrausova Elektra ili Salome, Donicetijeva Lučija, Pajaci Leonkavala, Maskanjijeva Kavalerija rustikana, Karmen, Bergov Vocek, Lulu..spisak ide u nedogled.
Na kraju, kratak i duhovit film, kao ilustracija fatalnih događaja u popularnim operama.
Uživajte!
https://www.youtube.com/watch?v=5vNReqUGtsc
